U nekoj velikoj kompaniji upravo sada postoji zaposleni koji je ubacio interni dokument u ChatGPT jer mu je trebalo samo da skrati tekst. Negde je neko tražio od AI-ja da napiše odgovor klijentu koji zvuči manje korporativno. U trećem timu alat sumira sastanak koji pola učesnika svakako nije slušalo.
I gotovo sigurno se sve to dešava bez jasnih pravila.
To je možda najiskrenija slika današnjeg ulaska AI-ja u kompanije. Nije stigao kroz strategiju i PowerPoint sa naslovom “Digitalna transformacija 2026”. Stigao je kroz ljude kojima je dosadilo da troše tri sata na posao koji alat može da završi za dvadeset minuta.
Prvo jedan zaposleni. Onda ceo tim. Onda pet alata za pet različitih stvari. Posle nekoliko meseci firma shvati da pola organizacije koristi AI, ali niko nije siguran ko je šta odobrio, gde završavaju podaci i zašto odjednom postoji sedam pretplata koje se plaćaju sa firminih kartica.
Kompanije danas uglavnom više nemaju problem pristupa AI alatima. Problem je što je tehnologija ušla u organizaciju brže nego što je organizacija stigla da uvede red. Samsung je to naučio kada je 2023. ograničio korišćenje generativnih AI alata nakon što su zaposleni unosili osetljiv kod i interne informacije u alate. Air Canada je imala drugačiji problem: chatbot je dao putniku pogrešnu informaciju, a kompanija je morala da odgovara za informacije koje njen digitalni kanal pruža.
Zato AI trenutno u mnogim firmama funkcioniše kao kancelarijska kuhinja bez pravila. Neko ostavlja šolje u sudoperi, neko kupuje novu kafu iako već postoje tri otvorena pakovanja, a niko zapravo ne zna ko je poslednji put očistio aparat. Samo što ovde posledice nisu prljave šolje, nego poverljivi podaci u javnim alatima, nejasna odgovornost, paralelne inicijative i pilot projekti koji nikada ne postanu deo redovnog rada.
U međuvremenu marketing koristi jedan alat, HR drugi, sales treći, IT pokušava da utvrdi šta se koristi, legal se brine oko “upload”-a, a menadžment traži obećanu produktivnost. Najveća zabluda je što se AI i dalje često posmatra kao pitanje softvera. Kao da će problem biti rešen kada firma pronađe pravi alat, kupi enterprise licencu ili organizuje jednu inspirativnu radionicu. Ali AI ne funkcioniše tako. Kada uđe u svakodnevni rad, on postaje deo procesa, odlučivanja, komunikacije sa klijentima, obrade podataka i načina na koji timovi sarađuju. Zato pravo pitanje više nije samo koji alat koristimo, već ko sme da ga koristi, sa kojim podacima, za koje zadatke, uz čiju kontrolu i ko odgovara kada rezultat nije tačan.
AI često uradi nešto pomalo neprijatno: ogoli način na koji organizacija već funkcioniše. Ako su procesi nejasni, AI ih neće popraviti, samo će ih ubrzati. Ako timovi ne razgovaraju međusobno, stvoriće još više paralelnih sistema. Zato se sve više govori o operativnoj spremnosti za AI.
U praksi, to znači da kompanija ima minimum reda potreban da AI ne bude skup eksperimenata, već bezbedan i koristan deo poslovanja. Firma zna koje alate zaposleni smeju da koriste, koje informacije ne smeju da završavaju u javnim platformama, ko je vlasnik AI inicijativa, ko proverava rezultate i kako uspešan pilot prelazi u redovan način rada.
Operativna spremnost nije velika AI strategija koja godinama stoji u folderu. Ona je dogovor unutar organizacije o ljudima, procesima, podacima i tehnologiji: ko odlučuje, šta je dozvoljeno, koji podaci smeju da se koriste, koji alati su odobreni i kako se meri kvalitet rezultata. To ne znači da kompanije treba da uspore sa AI-jem. Naprotiv. Zaposleni već koriste alate, tržište se menja, a konkurencija traži načine da skrati procese, smanji troškove i donosi bolje odluke. Ali upravo zato AI ne može da ostane u zoni improvizacije.
Ozbiljna AI primena počinje mapiranjem onoga što se već dešava: koje alate ljudi koriste, za koje zadatke, sa kojim podacima i gde već postoje rizici. Zatim dolaze pravila korišćenja, jasne odgovornosti, prioritetni use case-ovi, zaštita podataka, izbor tehnologije i način merenja vrednosti. Upravo zato kompanijama danas nije potreban samo još jedan AI alat, već okvir za operativnu spremnost. Bez tog koraka, AI ostaje niz nepovezanih pokušaja. Sa njim, postaje deo poslovnog sistema.
Razlika između korisnog AI sistema i skupog organizacionog haosa često nema mnogo veze sa samim alatom. Mnogo više ima veze sa tim da li je neko na vreme uspeo da uvede red u kuhinju.