ICT sektor Zapadnog Balkana napravio je veliki skok za manje od decenije i po. Sa nešto više od 600 miliona evra izvoza ICT usluga u 2010. godini, region je stigao do više od 6 milijardi evra u 2024. Uz trgovinski suficit od oko 4,4 milijarde evra, što odgovara 2,6% regionalnog BDP-a, i više od 200.000 zaposlenih, ICT je postao jedan od važnih ekonomskih i izvoznih sektora regiona.
Ali model koji je taj rast godinama nosio počinje da dostiže svoje granice. Outsourcing zasnovan na troškovnoj konkurentnosti više nije dovoljan, rutinski deo softverskog razvoja sve je izloženiji automatizaciji, a globalni klijenti sve češće od tehnoloških partnera očekuju da razumeju poslovni problem, a ne samo da izvrše unapred definisan zadatak.
Upravo tim promenama bavi se istraživanje „ICT Skills in the Western Balkans Six: Current Landscape, Emerging Needs, and Directions for Action“, koje je ICT Hub izradio za Savet za regionalnu saradnju (RCC), uz sufinansiranje Evropske unije. Rezultati studije predstavljeni su i na stručnom panelu u ICT Hub-u u Beogradu, na kojem su predstavnici industrije i regionalnog ICT ekosistema razgovarali o tome kakvi su ljudi sektoru potrebni za narednu fazu razvoja.
Tržištu više ne nedostaje samo još programera
Kako je tokom uvodnog obraćanja istakao Siniša Marčić, viši ekspert za razvoj ljudskog kapitala u Savetu za regionalnu saradnju, razvoj AI-ja već menja strukturu poslova u ICT sektoru i povećava značaj veština koje nisu svedene samo na programiranje.
„Suočavamo se sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije gde AI botovi preuzimaju poslove koje su ranije radili juniori. Ono što nam je danas najpotrebnije nisu samo puke programerske veštine, već prirodno i kreativno razmišljanje. Ova studija pruža smernice gde region treba da ide kako bismo iskoristili pun potencijal našeg ljudskog kapitala“, poručio je Marčić.
Studija kombinuje makroekonomske i tržišne podatke sa istraživanjem među poslodavcima: 31 kompanija generisala je 38 tržišnih posmatranja, jer su pojedine firme dostavljale podatke za više tržišta, a sprovedeno je i 18 strukturiranih intervjua sa predstavnicima kompanija, industrijskih udruženja i klastera, investitorima, inovacionim hubovima i drugim akterima ekosistema. Uzorak nije statistički reprezentativan za kompletan ICT sektor WB6, ali daje strukturiran uvid u probleme sa kojima se poslodavci susreću.
„Da smo u ovoj istoj prostoriji sedeli pre samo dve ili tri godine, razgovarali bismo o tome kako nam dramatično nedostaje softverskih inženjera. Danas su se stvari potpuno promenile. Pitanje više nisu samo tehničke veštine, već prodajne veštine, empatija i sposobnost da inženjer brzo razume poslovni problem klijenta. To je potpuno drugačiji set veština“, istakao je Kosta Andrić, CEO ICT Hub-a.
Najveći deficit nije Python
Jedan od najupečatljivijih nalaza istraživanja jeste da programski jezici više nisu glavno usko grlo pri zapošljavanju.
Čak 48,4% anketiranih kompanija među nedostacima koje najčešće uočavaju kod kandidata navodi rešavanje problema i timski rad. Slede upravljanje projektima i agilne metodologije i ML/AI frameworkovi, sa po 35,5%. SQL i rad sa bazama podataka navodi 25,8%, dok je Python dobio 0%. To ne znači da Python ili tehničko znanje nisu važni, već da u ovom uzorku nisu ono što poslodavci najčešće identifikuju kao problem.
Kada su firme morale da izaberu samo jednu oblast u kojoj kandidatima najviše nedostaju veštine, rezultat je bio gotovo ravnomerno podeljen: 35,5% tehničke veštine, 32,3% business development i razumevanje klijenta, a 32,3% komunikacija, timski rad i prilagodljivost. Dakle, oko dve trećine ispitanika najveći deficit vidi van čisto tehničkih znanja.
Promena se vidi i u internim obukama. Business i client skills su najčešće navođen prioritet za trening sa 48,4%, odmah ispred data i AI oblasti sa 45,2%.
Traži se T-shaped profesionalac
Koautor studije i istraživač ICT Hub-a Nemanja Šormaz objasnio je tokom predstavljanja da se menja i ono što globalni klijenti očekuju od tehnoloških partnera.
„Na tržištu danas imamo dva paralelna sveta. Sa jedne strane imamo višak ljudi koji su radili klasičan autsorsing i čisto izvršavanje zadataka, a sa druge strane dramatičan manjak stručnjaka kakve novi klijenti traže. Tradicionalnog I-shaped inženjera zamenjuje T-shaped profesionalac, osoba koja ima duboko tehničko znanje, ali i široko razumevanje biznisa, arhitekture sistema i komunikacije.“
Upravo taj profil studija opisuje kao odgovor na prelazak sa izvršavanja jasno definisanih zadataka ka konsultativnom radu, u kojem se od inženjera očekuje da razume kontekst, postavi prava pitanja i učestvuje u dizajnu rešenja.
Istovremeno, 52% anketiranih firmi planira da proširi broj zaposlenih u narednih 12 meseci, ali čak 84% prijavljuje umerene do velike poteškoće u pronalaženju odgovarajućih kandidata.
AI i paradoks senioriteta
Primena AI-ja u regionalnom ICT sektoru nije budućnost. Među firmama obuhvaćenim istraživanjem 77% već koristi AI kopilote, dok 52% ugrađuje generativni AI u svoje proizvode.
Ali AI otvara i novi problem. Rutinski, početnički zadaci koji su tradicionalno služili kao prostor u kojem juniori uče sve se lakše automatizuju. Studija to opisuje kao seniority paradox: kompanije traže iskusnije ljude, dok se istovremeno sužava ulaz u industriju.
Prema narativnom nalazu studije, samo 13% firmi planira zapošljavanje na juniorskom nivou. Ako se danas smanji broj juniora koji dobijaju priliku da rade uz iskusnije kolege, dugoročno se dodatno sužava baza iz koje nastaju budući seniori.
Problem nije visina plate, već ono što kandidat može da pokaže
Istraživanje je mapiralo i razloge zbog kojih kandidati najčešće ne dobijaju posao.
Kod 67,7% anketiranih kompanija najčešći razlog je to što očekivanja kandidata u pogledu zarade prevazilaze sposobnosti koje su demonstrirali tokom selekcije. Studija posebno naglašava da to nije tvrdnja da su plate previsoke same po sebi, već da postoji raskorak između očekivanja i demonstriranih sposobnosti.
Odmah zatim dolaze nedostatak praktičnog iskustva i nedovoljna tehnička dubina, oba sa po 54,8%.
Istovremeno, 42% anketiranih poslodavaca ne smatra nijedan formalni sertifikat relevantnim za zapošljavanje ili napredovanje, dok 58% prakse navodi kao najefikasniji kanal za pronalazak talenata.
Kako industrija reaguje u praksi?
Panel diskusiju moderirala je Milena Jocić Tanasković iz RCC-a, a predstavnici kompanija i regionalnih organizacija govorili su o tome kako promenu potreba tržišta već vide u svom radu.
Predrag Pivarski, direktor za privlačenje talenata u HTEC Group, ukazao je na to da kompanije više ne mogu da očekuju da obrazovni sistem sam isporuči potpuno spremne kadrove.
„Fakulteti i akademija jednostavno ne mogu da prate tempo i brzinu kojom se industrija razvija. Mi smo ove godine imali program prakse kroz koji je prošlo skoro 200 mladih inženjera, od kojih smo 40 odmah zaposlili, a 50 je ostalo na plaćenim praksama. To je naša investicija u tržište.“
Kao primer promene profila koji se danas traži naveo je i ulogu Forward Deployed Engineera, stručnjaka koji ne poznaje samo tehnologiju, već ume da razgovara sa klijentom, razume njegovo poslovanje i poslovni problem prevede u proizvod.
Ana Marković, menadžerka projekata u crnogorskom ICT Cortexu, govorila je o promenama koje kompanije već traže od obrazovnih programa.
„Vlasnici kompanija su mi rekli: ‘Nama više ne trebaju obuke za bazične tehnologije poput JavaScripta, jer AI to pokriva. Trebaju nam ljudi sa konsultantskim i biznis veštinama’. Zato sada potpuno revidiramo programe.“
Kao jedan od modela povezivanja fakulteta i industrije navela je rad studenata na završnim projektima direktno u kompanijama, uz mentore i rad u timovima.
Pet pravaca za narednu fazu razvoja
Studija ne daje jedan recept za svih šest tržišta, već izdvaja pet prioritetnih pravaca.
Prvi je da biznis razumevanje, komunikacija, timski rad i projektno učenje postanu sastavni deo ICT obrazovanja, a ne dodatak tehničkom znanju.
Drugi je AI spremnost na tri nivoa: praktično korišćenje AI alata za ICT diplomce, znanje integracije AI-ja u sisteme za inženjere i napredne specijalizacije za stručnjake koji će raditi na razvoju samih AI sistema.
Treći je brže povezivanje obrazovanja i industrije, uz veći uticaj privrede na razvoj sadržaja, mogućnost da se novi tehnološki moduli uvedu u okviru jedne akademske godine i više strukturiranog rada u realnom poslovnom okruženju.
Četvrti je očuvanje talent pipeline-a kroz razvoj juniora, mentorstvo, uključivanje nedovoljno zastupljenih grupa, reskilling i bolje zadržavanje iskusnih ljudi.
Peti je prelazak sa generičnog outsourcinga zasnovanog prvenstveno na ceni ka poslovima više dodate vrednosti, domenskoj specijalizaciji i razvoju proizvoda i biznis kompetencija. Studija kao primere oblasti u kojima takva specijalizacija može da nastane navodi logistiku, poljoprivredu, proizvodnju, zdravstvo i fintech.
Od cene rada ka sposobnosti
ICT sektor Zapadnog Balkana već ima dokazanu izvoznu bazu, više od 200.000 zaposlenih i iskustvo rada sa globalnim tržištem. Ono što se sada menja jeste način na koji se ta konkurentnost gradi.
Naredna faza neće zavisiti samo od broja ljudi koji umeju da programiraju, već od toga koliko dobro umeju da razumeju problem, povežu tehnologiju sa biznisom i rade u okruženju u kojem AI preuzima sve veći deo rutinskih zadataka.
To je i centralni zaključak studije: region se pomera od konkurencije zasnovane prvenstveno na troškovima ka konkurenciji zasnovanoj na sposobnostima.
Kompletnu studiju sa detaljnim podacima i analitikom po svim ekonomijama Zapadnog Balkana možete besplatno preuzeti NA LINKU.
“ICT Skills in the Western Balkans Six: Current Landscape, Emerging Needs, and Directions for Action“, koje je izradio ICT Hub uz podršku Saveta za regionalnu saradnju (RCC), čiji rad sufinansira Evropska unija.
