Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) na Zapadnom Balkanu napravio je u poslednjoj deceniji i po impresivan skok sa skromnih 600 miliona evra izvoza u 2010. godini, industrija je izrasla u ekonomski stub regiona sa godišnjim izvozom koji je premašio 6 milijardi evra u 2024. godini. Sa ostvarenim trgovinskim suficitom od 4,4 milijarde evra (što čini 2,6% regionalnog BDP-a) i više od 200.000 zaposlenih, IT sektor je dokazao da regionalna pamet i ljudski kapital mogu biti globalno konkurentni bez oslanjanja na prirodne resurse ili tešku infrastrukturu.
Međutim, model brzog rasta zasnovan primarno na ponudi jeftinije radne snage i rutinskom autsorsingu dostiže svoje granice.
Na nedavno održanom javnom panelu u prostorijama ICT Hub-a u Beogradu, zvanično su predstavljeni rezultati obimnog istraživanja „ICT Skills in the Western Balkans Six: Current Landscape, Emerging Needs, and Directions for Action“, koje je za Savet za regionalnu saradnju (RCC) izradio ICT Hub, uz podršku Evropske unije. Događaj je okupio ključne aktere regionalne IT scene kako bi odgovorili na pitanje: kako stvoriti kadar spreman za narednu fazu razvoja sektora?
Zašto je ovo istraživanje drugačije? Slika stvorena glasom privrede
Kako je tokom uvodnog obraćanja istakao Siniša Marčić, viši ekspert za razvoj ljudskog kapitala u Savetu za regionalnu saradnju (RCC), cilj studije je bio da donese konkretne podatke koji će donosiocima odluka i kompanijama poslužiti za kreiranje održivih politika:
„Suočavamo se sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije gde AI botovi preuzimaju poslove koje su ranije radili juniori. Ono što nam je danas najpotrebnije nisu samo puke programerske veštine, već prirodno i kreativno razmišljanje. Ova studija pruža smernice gde region treba da ide kako bismo iskoristili pun potencijal našeg ljudskog kapitala“, poručio je Marčić.
Istraživanje donosi autentičnu sliku sa terena jer kombinuje makroekonomske podatke šest ekonomija Zapadnog Balkana sa obimnim empirijskim istraživanjem - anketom sprovedenom među kompanijama (38 posmatranja) i 18 dubinskih intervjua sa liderima IT firmi, industrijskih klastera, investitorima i obrazovnim institucijama.
„Da smo u ovoj istoj prostoriji sedeli pre samo dve ili tri godine, razgovarali bismo o tome kako nam dramatično nedostaje softverskih inženjera. Danas su se stvari potpuno promenile. Pitanje više nisu samo tehničke veštine, već prodajne veštine, empatija i sposobnost da inženjer brzo razume poslovni problem klijenta. To je potpuno drugačiji set veština i ako je IT najbrže rastuća industrija, moramo razumeti šta se dešava sa našom radnom snagom“., istakao je Kosta Andrić, CEO ICT Hub-a.
Glavni paradoks veština: Kodiranje je postalo automatizovano, traže se „T-shaped“ inženjeri
Jedan od najvažnijih nalaza istraživanja ruši dugogodišnji mit da na tržištu rada nedostaje poznavanje programskih jezika.
- Rešavanje problema ispred kodiranja: Čak 48% poslodavaca kao najveći deficit među kandidatima navodi rešavanje problema i timski rad, dok slede upravljanje projektima i agilne metodologije (35%) i ML/AI okviri (35%). Zanimljivo je da nijedan jedini poslodavac u anketama nije naveo poznavanje Pythona kao ključni manjak - što pokazuje da sama sintaksa jezika više nije usko grlo.
- Prednost ne-tehničkih veština: Kada su morali da izdvoje jednu jedinu najkritičniju prepreku, dve trećine poslodavaca (67%) izabralo je ne-tehničke i biznis veštine (razumevanje poslovanja klijenta, komunikaciju i meke veštine) u odnosu na čisto tehničko kodiranje.
- Inverzija ulaganja u obuke: Kompanije su već prilagodile svoje budžete - čak 48% firmi najviše ulaže u internu edukaciju inženjera iz oblasti biznis i klijentskih veština, dok su obuke za samo kodiranje pale na dno prioriteta.
Koautor studije i istraživač ICT Hub-a, Nemanja Šormaz, objasnio je tokom prezentacije da globalni klijenti više ne dolaze sa gotovim specifikacijama koje neko treba samo da iskodira po satu, već dolaze sa poslovnim problemom i traže gotova rešenja:
„Na tržištu danas imamo dva paralelna sveta. Sa jedne strane imamo višak ljudi koji su radili klasičan autsorsing i čisto izvršavanje zadataka, a sa druge strane dramatičan manjak stručnjaka kakve novi klijenti traže. Tradicionalnog 'I-shaped' inženjera (usko usmerenog na jedan jezik) zamenjuje 'T-shaped' profesionalac - osoba koja ima duboko tehničko znanje, ali i široko razumevanje biznisa, arhitekture sistema i komunikacije. Zato danas 52% firmi želi da širi timove, ali čak 84% ima ozbiljne poteškoće da pronađe adekvatne kadrove“.
AI i „paradoks senioriteta“: Ko će nam biti seniori za 10 godina?
Primena veštačka inteligencije u IT sektoru Zapadnog Balkana nije budućnost, već svakodnevica. Prema podacima iz istraživanja, 77% firmi u regionu već koristi AI kopilote i alate za pomoć pri pisanju koda, dok 52% ugrađuje generativni AI direktno u svoje proizvode.
Međutim, masovno usvajanje AI alata stvorilo je takozvani „paradoks senioriteta“: Budući da AI alati uspešno obavljaju bazične zadatke pisanja koda i testiranja koje su ranije radili početnici, kompanije sve manje imaju potrebu za klasičnim juniorima. Samo 13% firmi planira da zapošljava juniore u narednih 12 meseci, dok se ulaže u medijore (69%) i seniore (50%).
Ovo otvara opasno sistemsko pitanje: ako AI preuzme poslove početnika, a firme prestanu da ih zapošljavaju i mentoratu, odatle će nastati seniori koji su industriji preko potrebni za 5 do 10 godina?
Nerealna očekivanja o platama i pad značaja formalnih sertifikata
Istraživanje je precizno mapiralo i razloge zbog kojih regrutacija najčešće propada:
- Raskorak u očekivanjima plata (68%): Ubedljivo najčešći razlog zašto kandidati ne dobiju posao jeste to što su im finansijska očekivanja značajno veća od pokazanog realnog znanja i sposobnosti dostave. Ovo je posledica godina brzog rasta i rada na daljinu za strane klijente, koji su podigli očekivanja iznad onoga što domaća dodata vrednost može da pokrije.
- Nedostatak praktičnog iskustva (55%) i slaba tehnička dubina (55%): Formalno obrazovanje i dalje daje teoriju, ali ne i spremnost za rad na realnim projektima.
- Prakse ispred sertifikata: Čak 42% poslodavaca navodi da im nijedan formalni sertifikat nije presudan pri zapošljavanju. Sa druge strane, programi praksi (internships) su za 58% firmi najefikasniji kanal za pronalazak i proveru pravih talenata.
Kako industrija reaguje u praksi?
Tokom panel diskusije koju je moderirala Milena Jocić Tanasković (RCC), predstavnici privrede podelili su konkretna iskustva iz svojih organizacija:
Predrag Pivarski, direktor za privlačenje talenata u globalnoj kompaniji HTEC Group (koja zapošljava blizu 2.600 inženjera), naglasio je da HTEC već deceniju nije autsorsing kompanija i da privatni sektor mora preuzeti odgovornost za obuku mladih:
„Fakulteti i akademija jednostavno ne mogu da prate tempo i brzinu kojom se industrija razvija. Mi smo ove godine imali program prakse kroz koji je prošlo skoro 200 mladih inženjera, od kojih smo 40 odmah zaposlili, a 50 je ostalo na plaćenim praksama. To je naša investicija u tržište. Danas se na tržištu traže uloge poput 'Forward Deployed Engineer-a' to više nije inženjer koji samo zna Java ili React, već osoba koja ume da komunicira sa klijentom, razume njegov biznis i prevede taj problem u gotov proizvod. Ako kompanije žele da budu konkurentne na globalnom nivou, moraju same ulagati u edukaciju“.
Ana Marković, menadžerka projekata za obrazovanje u udruženju ICT Cortex iz Crne Gore (koje okuplja 35 IT kompanija), istakla je primer uspešne saradnje sa univerzitetima, ali i jasnu poruku koju dobija od upravnih odbora kompanija:
„Na nedavnoj sednici upravnog odbora predstavljala sam rezultate naših akademija, a vlasnici kompanija su mi rekli: 'Nama više ne trebaju obuke za bazične tehnologije poput JavaScripta, jer AI to pokriva. Trebaju nam ljudi sa konsultantskim i biznis veštinama'. Zato sada potpuno revidiramo programe. U Crnoj Gori smo kroz saradnju sa profesorima uspeli da studente usmerimo da svoje završne radove rade direktno u kompanijama uz naše mentore, gde kroz rad u timu uče project management i komunikaciju. Mala tržišta moraju brzo da se spajaju sa privredom“.
Pet prioriteta za budućnost IT sektora na Zapadnom Balkanu
Studija „ICT Skills in the Western Balkans Six“ donosi i konkretan vodič za donosioce odluka, obrazovne ustanove i privredu, podeljen u pet ključnih prioriteta:
- Premošćavanje jaza u ljudskim veštinama: Biznis osnovi, rad na realnim projektima i komunikacija moraju postati obavezni deo IT kurikuluma na fakultetima, a ne opcioni predmeti.
- Trostepeni model AI spremnosti: Implemetacija AI pismenosti za sve studente (korišćenje kopilota), uvođenje modula AI integracije za inženjere i razvoj specijalizovanih master studija za napredne AI istraživače.
- Ubrzavanje usklađivanja obrazovanja i privrede: Formiranje savetodavnih tela privrede pri univerzitetima, uvođenje „brze trake“ za izmene nastavnih modula (unutar jedne godine umesto 5-7 godina reakreditacije) i razvoj dualnog obrazovanja.
- Očuvanje i proširenje talent pipeline-a: Subvencionisanje juniorskih pozicija kako se ne bi prekinuo lanac stvaranja seniora, veće uključivanje žena u ICT i reskilling programe za stručnjake iz drugih grana.
- Podrška prelasku na proizvode i domensku specijalizaciju: Podsticaj kompanijama da se sa rentiranja sati (autsorsinga) pomere ka razvoju sopstvenih proizvoda i ponudi ekspertize u vertikalama poput agroteha, medicine, energetike i logistike.
Zaključak za kraj
Sektor ICT-ja na Zapadnom Balkanu ima dokazan izvozni rezultat, izuzetno talentovane ljude i geografsku blizinu Evropskoj uniji. Međutim, narednih 6 milijardi evra izvoza neće doneti puka kvantitativna proizvodnja koder-a, već kvalitet, širina i prilagodljivost inženjera. Prilika je tu, AI transformacija je uveliko u toku, a brzina kojom će se naše obrazovne i privredne institucije prilagoditi novim pravilima igre odrediće budućnost regionalne digitalne ekonomije.
Kompletnu studiju sa detaljnim podacima i analitikom po svim ekonomijama Zapadnog Balkana možete besplatno preuzeti NA LINKU.
