Ako je nekada važilo ono staro pravilo da poslednji izlazi iz kafane ugasi svetlo, danas se sve više čini da će to pravilo važiti za internet. Samo što nisam siguran da će ga ugasiti čovek. Mnogo veće šanse ima da to bude neki bot, programiran da proveri da li su svi digitalni avatari otišli na spavanje, da zaključa virtuelna vrata i možda čak ostavi poruku: “Hvala što ste koristili internet, vidimo se sutra.”
Jer hajde da budemo iskreni: sve manje ima ljudi na internetu, a sve više “ljudi”. Digitalnih ljudi. Identiteta koji izgledaju kao ljudi, pišu kao ljudi, svađaju se kao ljudi ali zapravo, nisu ljudi. Znam, tekst o botovima koji pišu tekstove lako zvuči kao da ga je pisao bot. Ali nije. Ovo je 100% human made content, bar ovaj put.
Nekada je internet bio produžena ruka stvarnog života. Ljudi su se tamo upoznavali, raspravljali, delili mišljenja, poneko slagao da ima six-pack dok zapravo ima šest pereca u stomaku.
Danas, međutim, scenario je sve bizarniji jer botovi pišu postove, drugi botovi komentarišu, treći botovi lajkuju, a četvrti sumiraju šta su prvi trojica rekli. To je kao kafana gde svi viču, ali konobara nema, a ni gostiju. Ostale samo čaše koje se same pune i stolice koje se same pomeraju.
Primera koliko hoćeš.
Amazon recenzije: Lik napiše da mu je tost pregoreo na brzini 3. Ispod 48 komentara u raspravi da li je bolja brzina 2 ili 4. Polovina njih generisana je AI-jem. Ostali su verovatno ljudi koji misle da pričaju s ljudima.
YouTube komentari: Pustiš neki podcast i vidiš tri identična komentara: “This changed my life!” potpisana različitim imenima. Digitalni deja vu.
Reddit: Ako tražiš savet o kriptu ili AI-u, rizikuješ da vodiš ozbiljan razgovor sa četrnaest različitih verzija istog bota, koji se slaže sam sa sobom i na kraju sam sebe lajkuje.
Instagram: Uđeš u komentare i vidiš da jedan nalog ostavlja dvanaest puta “So pretty!” na dvanaest različitih jezika. Ljubav prema lepoti? Ne, bot u prekovremenom.
Zato autentičnost postaje nova valuta. Sećaš se kad si mogao da pročitaš novinski tekst i znaš da ga je napisao čovek? Danas kad ti neko pošalje članak “10 najboljih AI alata za 2025.”, pitanje je da li ga je pisao stručnjak ili prompt od osam reči? Ako ti sutra stigne mejl “poštovani gospodine, želimo da sarađujemo” da li je to prava prilika ili phishing mejl kreiran veštačkom inteligencijom?
Kao što danas plaćaš ekstra da kupiš domaći paradajz, uskoro ćeš plaćati ekstra da pročitaš tekst koji je napisao čovek. Biće etiketa: 100% human made content. Kao organska hrana. Biće skuplje, ređe i statusni simbol.
Apsurdne situacije na pomolu:
- CEO firme napiše blog. Njegov copywriter AI ga ispravi. Njegov AI asistent pošalje newsletter. Na newsletter odgovori bot od potencijalnog klijenta. Dva sales bota zakažu sastanak, pošalju follow-up, prodajni proces se pomera, a ljudi nikada nisu ni pričali.
- AI influenser sa tri miliona pratilaca prodaje suplement. Promoviše ga AI PR menadžer. Suplement kupuju botovi koji pišu lažne recenzije. Cela ekonomija odigrana bez ijednog čoveka. Samo da neko plati struju.
- “Upoznaj nove prijatelje!” stoji na reklami za aplikaciju. Uđeš unutra, vidiš troje super interesantnih ljudi. Ispostavi se da su svi AI agenti napravljeni da ti prodaju kurs samopomoći. Na kraju, bot te pita: “Želiš li da ostanemo prijatelji?”
Ako ovako nastavimo, poslednji pravi čovek na internetu biće kao poslednji Mohikanac – okružen digitalnim avatarima koji mu objašnjavaju kako da živi.
E sad, ozbiljniji deo. Ako internet postane digitalni kazino u kome botovi razgovaraju sa botovima, postoji šansa da se ljudi vrate onome što se zove živi kontakt.
Kao što vinil ploče nisu nestale u eri Spotify-a, možda će kafa sa čovekom postati nova valuta poverenja. Ako ne možeš da veruješ ni recenziji, ni komentaru, ni mejlu jedino ti ostaje da pogledaš nekog u oči.
Zato poslovni sastanci u kafeteriji bi mogli opet da postanu važniji od Zoom-a. Konferencije i okupljanja dobiće na značaju jer je to jedini način da znaš da razgovaraš sa stvarnim ljudima. I to nas vraća na autentičnost koja bi mogla da postane društveni kapital: “On je onaj što stvarno dolazi, stvarno priča i stvarno pije kafu.”
Možda će kafa sa čovekom postati nova valuta poverenja. Možda ćemo uskoro imati i trend “offline club”. Ako želiš da znaš šta neko misli, moraš da dođeš lično na događaj. Sve ostalo ostaje u digitalnoj magli.
Ovo nije prvi put da tehnologija pravi buku pa ljudi traže tišinu. Kad je štampa izmišljena, mnogi su paničili da knjige ubijaju razgovor. Kad je televizija ušla u svaku kuću, svi su kukali da će porodice prestati da pričaju. Kad je došao mobilni, mislili smo da će ljudi potpuno zaboraviti da se viđaju.
A ipak, svaki put se desilo isto jer ljudi jednostavno pronađui ravnotežu. Danas su knjige status, televizija je dekoracija, a mobilni telefon je alat. Tako će, verovatno, i botovi završiti kao pozadinska buka, a mi ćemo ponovo tražiti ono što ne može da se falsifikuje: živi kontakt.
Ako internet postane mesto gde se virtuelni avatari smeškaju jedni drugima dok serveri bruje, biće potreban samo jedan glavni bot portir. Onaj koji, kad svi završe svoju smenu lajkovanja i komentarisanja, klikne “shutdown”.
A mi, ljudi, možda ćemo tad već biti u kafani, gde se zna ko gasi svetlo. Poslednji koji ostane.
Tekst preuzet: Biznis magazin
