Učimo iz grešaka da bismo sledeći put uradili bolje

Uspehe volimo zato što nam što nam donose pohvale, lovorike i tapšanje po ramenu. Šta nam onda donosi odluka da priznamo i prihvatimo to da smo napravili grešku? Prilično je jednostavno – to iskustvo nas nauči bitnim lekcijama koje onda svaki sledeći put možemo da primenimo, kako u poslu, tako i u privatnom životu.

Upravo to je i zamisao iza Fuckup Nights fenomena, koji je kao globalni pokret i serija događaja, na kojima se o neuspelim poslovnim pokušajima priča na slobodan i otvoren način, aktivan od 2012. godine u više od 300 gradova širom sveta. Pokret je nastao sa ciljem da se društveno neodobravanje koje se povezuje sa pojmom neuspeha promeni, odnosno da neuspeh postane sastavni deo procesa građenja uspešnih poslovnih priča.

Letnju sezonu veličanja ‘fejlova’ smo otvorili 6. juna i to posebnim beogradskim Hub izdanjem na kome su nam svoje priče ispričali Danica Kovač (Startit), Pavle Krivokuća (Impact Hub Belgrade), Nana Radenković (Nova Iskra) i Kosta Andrić (ICT Hub).

Hladan tuš na terenu

„Poneo nas je entuzijazam i uzbuđenje nakon super odrađene Kickstarter kampanje. Otvorili smo Startit u Beogradu i pomislili smo da će biti lako i u ostalih 12 gradova u Srbiji. I onda se na terenu desio hladan tuš!“. Ovako je priču o razvojnom putu Startit-a počela Danica Kovač, njihova menadžerka mreže centara.

Razvijanje IT scene širom Srbije je bilo u povoju tih godina. Postojala je velika želja da se prate svetski trendovi, ali i nepoznanica među ljudima šta je tačno hub, šta coworking prostor, a šta znači hakaton. Uprkos naporima da se ispuni obećanje i decentralizuje IT scena, poduhvat je rezultovao praznim Startit centrima širom Srbije.

„Iz naših grešaka naučili smo da je važno pričati sa korisnicima da bismo bolje razumeli šta im je potrebno, ali i da način promocije događaja treba da bude takav da naši korisnici vide svoj benefit u tome, a ne da se uplaše nepoznatih reči. Danas smo tu gde jesmo upravo zbog grešaka koje smo pravili i lekcija koje smo iz njih izvukli.“

Šta Danica izdvaja kao ono najvažnije što je naučila?

1. Kada ste u fazi razvoja posla, polet i entuzijazam nekad umeju da naprave štete isto koliko i koristi. Dobro je znati kada treba da se ‘povuče ručna’.

2. Potrebe ljudi se razlikuju od grada do grada, pa ispitivanje lokalnog tržišta umnogome olakšava dalji rad na terenu.

3. Svaki aspekt poslovanja je bitan. Ako ne uspevate da se posvetite svakom segmentu, možete ili da povećate tim ili da smanjite broj aktivnosti kako bi podela resursa bila jednaka.

Je l’ ima neko aparat za gašenje požara?

„Moja greška je bila u tome što sam po svaku cenu, a u jako kratkom vremenskom roku, hteo da izađem klijentu u susret, pa je naš odgovor doveo do potpune PR krize.“, počinje priču Pavle Krivokuća, Maker & Business practitioner iz Impact Hub Belgrade.

Impact hub je prostor u kome se godišnje organizuje i do 150 događaja. Među velikim brojem upita koje stalno dobijaju, našao se i jedan koji je uključivao osobe sa invaliditetom. Rokovi, stres i pritisak su u ovoj situaciji doveli do davanja ponude koju je druga strana shvatila kao vrlo neprofesionalnu i uvredljivu. Da haos bude veći, sve je završilo i na društvenim mrežama.

„Kada napravite grešku, priznajte je, naučite iz nje i nastavite dalje. Uspeh se ne dešava preko noći već tako što iz grešaka učite kako da budete bolji u onome što radite.“, rekao je Pavle na kraju.

Koje su bitne lekcije koje je Pavle izvukao?

1.     Nekad morate znati reći „ne“ potencijalnim klijentima, pogotovo ako njihov zahtev nije u skladu sa onim što vi možete da ponudite i sa čime ste komforni.

2.     Pokušajte da izgladite stvari sa onima koju se se žalili na vašu uslugu. Ako je moguće, izađite im u susret, pokažite dobru volju i rešite nesuglasice.

3.     Oslonite se na ljude koji vas podržavaju – oni će vam pomoći u kriznoj situaciji.

Pusto, pusto mi je sve…

U decembru 2012. godine u Beogradu je otvorena Nova Iskra – prvi kreativni hub na Balkanu. Potreba kreativne zajednice je bila velika, podrška je bila još veća. Međutim, ono što su predstavnici Nove Iskre mislili da u teoriji znaju, u praksi se pokazalo potpuno suprotno i prvi meseci njihovog rada su bili propraćeni praznim coworking prostorom.

I onda su shvatili. Ljudi zapravo nisu razumeli koncept coworking prostora.

Nana Radenković, suosnivačica i programska menadžerka Nova Iskre je to objasnila na sledeći način: „Biti pionir u nekoj oblasti je u isto vreme divno i grozno, jer kad je nešto novo i nikad pre toga viđeno – nije onda baš lako ni za objasniti.“

Kako Nana vidi najznačajnije lekcije?

1.     Ako pokrećete nešto sasvim novo na tržištu, vodite računa da to ‘prevedete’ na jezik koji će vaša ciljna grupa, ali i šira zajednica, lako razumeti.

2.     Konkurencija pomaže! Tako se zajednica brže informiše i stvara se ekosistem u kome svi zajedno funkcionišu.

3.     Gradite timove koji se podržavaju, gde je dozvoljeno da dođe do grešaka iz kojih onda svi mogu da uče.

Kad poželiš da ‘komšiji crkne krava’

„Meseci i meseci loših odnosa sa komšijama u zgradi su me doveli do toga da sam pogrešno protumačio poruku koju sam pročitao na brzinu dok sam držao radionicu sa kolegom,  doživeo sam totalni blackout i predsedniku kućnog saveta naše zgrade svašta rekao. Bukvalno se sad ni ne sećam šta sam mu sve napričao.“

Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a zna da verovatno neće dobiti nagradu za najboljeg komšiju godine, ali je bio spreman da publici prepriča ovaj svoj fuckup. Otvoriti ICT Hub u zgradi svrstanoj u kulturne spomenike ti na devet postojećih inspekcija u Beogradu, dovede i desetu, komšiluk misli da otvaraš kafanu i kriv si čak i za ono što nije valjalo pre nego što si došao, ali je Kosta priznao da je ovim svojim obraćanjem uspeo da već zategnute odnose sa komšijama ‘podigne’ na potpuno novi nivo.

Šta je sve Kosta iz ovoga naučio?

1.     Nikad više multitasking u kriznim situacijama.

2.     Ukoliko do krizne situacije ipak dođe, u komunikaciji sa drugom stranom što duže odložite prvobitnu reakciju, da ne biste u afektu rekli nešto što inače ne biste.

3.     Imajte vere u svoj tim – verovatno to mogu i sami da reše!

„Iako je moj primer lične prirode, sve su to fuckup-ovi iz kojih učimo. Svaki razvoj zahteva da uporno pokušavate. Probajte nešto novo, pogrešite i shvatite da to nije kraj sveta. Svakom pojedinicu ili timu je teško da prizna da nešto nije prošlo kako je zamišljeno,  ali to su zapravo situacije u kojima se najbolje uči.“, poručio je Kosta na kraju događaja.

Autorka: Marina Ugrinić, ICT Hub

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: