Design thinking i Agile – čarobna veza za inovacije

U radu sa korporacijama sve češće se susrećemo sa potrebama da se problem korisnika adresira na adekvatan način, da se napravi pravi proizvod i da se to učini na pravi način. Ukoliko bismo od samog početka u objašnjavanja koje pristupe upotrebiti, koristili najnovije buzz reči u svetu korporativnih inovacija poput design thinking-a, lean-a, agile-a, verujemo da bismo sagovornika izgubili za jako kratko vreme. U nastojanjima da za klijenta ostvarimo željeni rezultat fokusiramo se na principe u radu i njihovu primenu. U nastavku pročitajte tekst koji približava dve popularne metodologije u razvoju inovacije i saznajte na koji način funkcionišu “ruku pod ruku”.

Da li postoji razlika između design thinking-a i agile? Ili ove dve metodologije u stvari ne mogu da rade jedna bez druge? Kako se usklađuju u različitim fazama razvoja i isporuke projekta?

Da design thinking i agile nisu samo pitanje trenda i da upravo one zajedno mogu dovesti do inovacije, imali smo prilike da čujemo u ICT Hubu-u od Igora Ivanovića, senior inženjera biznis analize u kompaniji Endava, na meetup-u „Kada se sretnu Design thinking i Agile“.

„Ove metodologije nisu stvar popularnosti, zapravo pravilnom primenom one nas dovode do visokog stepena uspešnosti u radu na projektima. Ali da bismo ih  zajedno integrisali, moramo da znamo na šta se ovi pojmovi odnose.“, uveo nas je Igor u priču.

Design Thinking 

Design thinking je iterativni proces koji ima za cilj da razume korisnika i njegove potrebe, da kroz proces izvede nove predpostavke, redefiniše probleme i stvori nova, inovativna rešenja. Druga definicija kaže – design thinking je kreativno rešavanje problema.

Tri osnovna stuba design thinking-a podrazumevaju:

Empatiju (dobro razumevanje korisnika) – Faza u okviru koje se uključuje “empatija” prema korisniku. Traže se odgovori na pitanja: zašto se ljudi ponašaju na određeni način, što ih motiviše i koje su njihove potrebe.
Ideaciju – Generisanje mnogo ideja, primenom razlicitih tehnika.
Eksperimentisanje – Testiraje ideja na prototipima, sto omogucava da se dobiju povratne informacije na osnovu kojih dodatno usavršavamo resenje (proizvod).

Agile 

Agilnost je način rada, zasnovan na iterativnom razvoju, inkrementalnoj isporuci i stalnoj ponovnoj proceni proizvoda.

Sta agilna metodologija sadrži? Zapravo, ona nije samo metodologija, ona je način razmišljanja, kaže Igor. Četiri vrednosti, 12 principa i puno različitih praksi i struktura kao se može agilno raditi i razvijati.

Koje su to 4 vrednosti?

Fokus se stavlja na članove tima, vrednosti i veštine koji oni nose i na interakciju među članovima tima, a ne na procese i na alate.
Način rada je drugačiji od tradicionalnog. Tim odgovora na promene i ne prati plan striktno.
Cilj je imati proizvod koji radi.
Uvek se sarađuje sa korisnikom jer pravi se nešto što on treba da koristi.

“Od 12 principa izdvojiću dva najbitnija za svaki biznis proces, a to su zadovoljstvo krajnjeg korisnika i važnost saradnje između biznis sektora i developera.”, ističe Igor.

Statistika kaže da 40 do 50% projekata koji se rade u IT sektoru ne uspevaju. Često je to zato što ne slušaju potrebe krajnjeg korisnika. Kada se koriste design thinking i agilna metodologija taj procenat neuspeha i dalje postoji ali je znatno manji.

I ovde smo došli do tačke preklopa. Šta se dešava kad sarađuju i kako preduprediti probleme vezivanja ove dve metodologije?

Mogućnost sukoba kulture –  Bilo da je u vašem timu ili razvijate proizvod za zemlju čiju kulturu ne poznajete dovoljno, ovo je stvar koja može da vam olakša ili oteža proces razvoja ako je zanemarite. Ovo se rešava upoznavanjem ljudi ili na primer uspostavljanjem jasnih procesa rada.

Dizajner u timu – Ne dovodite u tim dizajnere ako niste tačno osmislili šta će im biti uloga.

Nema bežanja – Timovi koji rade na principu ove dve metodologije moraju sarađivati u razvojnom procesu. Ne postoji scenario u kome kada se završi design thinking deo priče se to predaje alignom timu i tada je naš posao gotov.

“Ako mislite da može drugačije, ne može. Šta se dešava kada dobijete povratne reakcije od korisnika koje zahtevaju dalje izmene na proizvodu? Pa vraćate se na design thinking metodologiju! Menja se, dopunjuje, dodaje još nešto i opet se vraća agilnom timu. Tako funkcioniše ova veza.”, zaključuje Igor iz Endave.

Zašto kombinovati?

Ove metodologije uzimaju u obzir krajnjeg korisnika, putem direktnih povratnih informacija. Ova povratna sprega osigurava da nijedan proizvod nije stvoren bez kontakta sa korisnikom.

Design thinking i agilna metodologija podstiču inovacije, produktivnost i profit. Svaka vrsta poslovanja može koristiti kombinaciju ovih metodologija, a ne samo razvoja softvera. I jedna i druga metodologija donose u proces rada jedinstvene prednosti, a koristi se pojačavaju kada se kombinuju. Krajnji rezultat je proces koji teče od ideje do proizvoda koji kupci zele da koriste i kupe.

Autorka: Marina Ugrinić, ICT Hub

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: