Da li Srbija inovira i zašto je važna naša pozicija na listi Globalnog indeksa inovativnosti?

Na poziciji Globalnog indeksa inovativnosti Srbija je pala sa 53. na 54. poziciju. Analiziramo gde smo bili lošiji, a gde bolji na skali inovacija.

Globalni indeks inovativnosti (GII) lista koju svake godine pratimo i još jedan od pokazatelja gde se Srbija nalazi u svetu kada je inovativni kapacitet naše privrede u pitanju. Ne znači mnogo kada se samo kaže da smo se popeli ili pali za određeni broj mesta. Da bismo imali stvarnu sliku, treba znati i na koji način se ta izračunavanja vrše i zašto nekada i skok nije najbolji pokazatelj, naročito ako su drugi skočili mnogo više.

Globalni indeks inovacija je ustanovila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO). Ovaj indeks svake godine rangira inovacione mogućnosti zemalja, njih 132, na osnovu 81 indikatora grupisanih u 7 oblasti.

Ove godine je došlo do toga, da je prvi put od 2016. godine, Srbija rangirana lošije u odnosu na prethodnu godinu. Pad nije bio zabrinjavajući na prvi pogled, svega jedna pozicija, sa 53. na 54. mesto.

Kosta Andrić, ICT Hub

Indeks se izračunava uzimanjem jednostavnog proseka rezultata neke zemlje koji zavisi od propisanih faktora koji se analiziraju. To su input (ili ulazni faktori) kao što su: institucije, ljudski kapital i istraživanje, infrastruktura, tržišna i poslovna sofisticiranost i output (ili izlazni faktori) kao što su: znanje i tehnlološka postignuća i kretaivnost.

Jednostavno rečeno, kakvi su bili uslovi i infrastruktura u zemlji i koji rezultati su iz toga proizašli. Koliko je bila plodonosna klima i povoljan ambijent za inovacije i omogućavanje kreativnih poduhvata generalno.

Svi ovi parametri u sebi sadrže za svoj domen karakteristične podčinioce, koji se pojedinačno gledaju, tako da je računica kompleksna i svaki parametar ima uticaj.

Znam, ove deluje previše komplikovano. Probaću da vam pojednostavim, tako što ću vam sažeto približiti šta je i na koji način uticalo na naš ovogodišnji rezultat.

Faktor po faktor, evo kako smo se pokazali

Insitucije – pad pozicije

U poslednjoj godini je neznatno pogoršan kvalitet institucija – pad vrednosti od svega 0,1, ali je pad pozicije bio izrazit – za 5 mesta. Kvalitet institucija se meri kroz tri ključna parametra: kvalitet regulatornog okruženja, kvalitet poslovnog okruženja i kvalitet političkog okruženja. Upravo ovaj treći prametar je i imao pad, što je imalo uticaj na lošije rangiranje institucija generalno. Ono što je takođe bilo loše je i to što nismo napredovali kada je lakoća pokretanja posla u pitanju.

Ljudski kapital i istraživanje – pad pozicije

Faktor koji se ne menja preko noći. Takođe faktor koji je jako značajan jer uključuje opšte i visoko obrazovanje, kao temelj svega. U 2021. godini je zabeležen relativno veliki napredak, odnosno oporavak u vrednosti indeksa, ali je međunarodna pozicija zemlje ipak lošija.

Srbija je doživela pad od 3 jedinice. Očigledno su teškoće u obrazovnom sistemu koje su pogodile sve zemlje tokom 2020. godine, mnogo više nadoknađene u drugim zemljama, nego što je to bio slučaj u Srbiji. Najveći izazovi se nalaze u R&D-i u domenu visokog obrazovanja. Pali smo i kada je u pitanju međunarodna konkurentnost najbolja tri univerziteta u zemlji.

Infrastruktura – zadržavanje pozicije

U domenu infrastrukture pozicija je ostala ista u odnosu na prethodnu godinu. Svi parametri vezani za IKT su imali rast u 2021. u odnosu na 2020. godinu (pristup, upotreba, online usluge države), kao i indeks opšte infrastrukture, dok je vrednost indeksa ekološke održivosti zabeležila pad, što nije iznenađujuće.

Sofisticiranost tržišta – najveći skok

Pozitivan primer u domenu koji je dugo škripao i najveći skok od čak 43 mesta. Ostvaren ogroman napredak kada su u pitanju različiti aspekti vezani za trgovinu, diversifikaciju tržišta i ekonomiju obima (veličinu tržišta). I dalje dve problematične tačke, ako se posmatra pozicija zemlje, gde je došlo do pada, odnose se na lakoću dobijana kredita (promena sa 72 na 74 mesto) i tržišnu kapitalizaciju, odnosno veličinu i obim prometa na berzi.

Poslovna sofisticiranost – skok usled globalnog pada

Očigledno je za poslovni svet prošla godina globalno bila veliki izazov, pošto je Srbija uprkos padu vrednosti indeksa poslovne sofisticiranosti, zabeležila napredovanje od 1 pozicije.

Iako je ovaj segment imao minijaturno unapređenje, ostaje veliki izazov i dalje, jer smo po poslovnoj sofisticiranosti niže rangirani nego što je naš rang na GII skali generalno. Ključni problem u vidu pada je nastao 2019. godine, a ove godine je situacija gotovo zadržana na prošlogodišnjem nivou.

Ovo je veoma osetljiva grupa indikatora. Na primer, samo pad koji je Srbija imala kada su u pitanju knowledge workers od svega 0,3 jedinice vodio je padu u poziciji zemlje od 9 mesta! To znači da i male promene mogu da prave veliku razliku.

Znanje i tehnološka postigniuća – pad pozicije

Prvi izlazni faktor beleži pad od 2 mesta, mada Srbija ima bolje mesto ako se gleda samo ovaj parametar, nego što je to mesto na GII skali generalno. I druge zemlje su imale nestabilnost u ovom segmentu, što je verovatno uticalo i na našu poziciju.

Ukoliko nešto možemo da pohvalimo to je da je Srbija na 10. poziciji u svetu kada se pogleda broj ISO sertifikata o kvalitetu – tu se pozicija popravila za 5 mesta. Srpska preduzeća ipak ulažu u kvalitet. Zanimljivo je i to da je u pogledu uticaja znanja (knowledge impact) vrednost indeksa popravljena, dok je pozicija pala za 2 mesta – sa 43 na 45 mesto. Ovo samo govori koliko su druge zemlje bile brze i ostvarile veliki napredak.

Kreativna postignuća – pad pozicije

Ovde se analiziraju nematerijalna dobra, kreativna dobra i usluge i online kreativnost. Tu spadaju na primer trgovačke marke, razvoj idustrijskog dizajna, ali i vrednosti kao što je globalni brend.

Iako se ove godine oporavila vrednost, pozicija Srbije se pomerila za 10 mesta niže. To znači da je domen kreativnih autputa drugih država, i manje i više razvijenih od nas, u ekspanziji i da Srbija, uprkos napretku, beleži zaostajanje.

Nekoliko je zaključaka moguće izvesti na osnovu razvoja input i output komponenti GII indeksa

Bez obzira na lošiju poziciju kada je autput u pitanju i bolju poziciju kada je input u pitanju, Srbija je zabeležila pad u globalnom rangiranju od jedne pozicije.

Očigledno je da oni koji su glavni konkurenti Srbije brže napreduju nego ona. To su, pre svega, zemlje koje pripadaju grupi gornjeg srednjeg nivoa dohotka, ali sve više i one koje su manje razvijene od nas, odnosno sa nižim srednjim nivoom dohotka.

Performanse nisu ispratile faktorska poboljšanja.

Ali, kako postoji vremenski jaz između uzroka i posledica, i kako je 2021. godine okruženje bolje za inovacije nego što je to bilo 2020. godine, možemo očekivati značajno bolje inovacione rezultate u vremenu koje dolazi. Sve to naravno pod pretpostavkom da ne dođe do dramatičnog pogoršanja opštih društvenih, političkih i poslovnih uslova u kojima se odigrava ekonomska utakmica.

Postojanje ove liste, kao i analize koje se rade važne su iz više razloga. Omogućavaju nam da steknemo sliku kako o sebi, tako i o drugima, da sve imamo na radaru i da ne dozvolimo opuštanje.

Bar se nadam da je tako.

Znamo koji su faktori važni, u čemu drugi napreduju i kojom brzinom. Šta je ono u čemu smo dovoljno napredovali, a koji parametri kaskaju i za manje razvijenim zemljama. Tako možemo ne samo da analiziramo godinu iza nas, već i da pravimo planove za narednu, u kojim domenima mora bolje kako bi se iz godine u godinu samo jačao inovacioni kapacitet Srbije.

Lista je globalna i prilično sveobuhvatna, tako da pruža uvid u razvoj ekonomija i inovacionih postignuće ne samo zemalja u okruženju i u Evropi, već mnogo šire. Tako vrlo lako možemo biti rame uz rame i sa zemljama iz Azije ili Afrike, čiji put slabo pratimo i tako videti da se i te ekonomije razvijaju, da Evropa nema uvek primat.

Ko su nam konkurenti i sa kojim zemljama se direktno takmičimo?

Globalna konkurencija Srbiji ne dolazi samo od onih koji su bogatiji zemalja koje imaju bolje uslove i više resursa da finansiraju inovacije, a to su sve zemlje sa visokim dohotkom. Srbiji su konkurencija i zemlje sa sličnim nivoom razvoja, odnosno one koje pripadaju zemljama sa višim srednjim nivoom dohotka. Neke su mnogo bolje, poput Bugarske, koja je 19 mesta ispred nas (35 pozicija). U ovoj grupi zemalja Srbija je rangirana na 8. mestu (od 34 zemlje u grupi).

Srbiji su konkurencija i neke zemalje koje imaju niži nivo razvoja, odnosno zemlje sa nižim srednjim nivoom dohotka, poput Vietnama, Ukrajine ili Filipina – koje su bolje rangirane nego mi.

Kada je naše okruženje u pitanju, Crna Gora je na 50. mestu, Hrvatska na 42., Slovenija na 32., Bosna i Hercegovina na 75., Makedonija na 59., Albanija na 84. mestu.

Osvrnuću se i na one koji su van naše konkurencije. Malo je zemalja koje su mogu pohvaliti konstantnim napretkom i čuvanjem tih vodećih pozicija. Švajcarska i Švedska su u top 3 više od decenije. U vrhu su naravno i Amerika i Velika Britanija. Južna Korea se ove godine priključila top 5 društvu. Singapur je već 15 godina konstantno u prvih 10 zemalja.

Dugoročno će pritisak biti još veći, pa je potrebno raditi na svim faktorima inovacionog sistema istovremeno. Jasno je iz analize da svaki parametar mora da ide uzlaznom linijom i to odgovarajućom brzinom, kako bi se to odrazilo i na našu poziciju na ovoj listi.

Ukoliko vas je tema zainteresovala, detaljan prikaz ove rangliste za 2021. godinu možete naći na linku.

Piše: Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a

Izvor: Netokracija

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: