Studijska poseta Amsterdamu i Hagu: čemu nas zaista uči holandski ekosistem koji je do sada iznedrio 12 unicorn- a?

“Da li naši startap inovacioni habovi zaista toliko kaskaju za Evropom” -  pitanje je sa kojim sam započeo trodnevnu studijsku posetu Holandiji, zajedno sa predstavnicima Startap alijanse Zapadnog Balkana. Odgovor naravno nije bio jednostran, jer mi se čini da pojedinačno ne rade ništa bolje, inovativnije ili kvalitetnije u odnosu na nas u Srbiji.

No, kako je ovo priča o lekcijama, ovde nailazimo na prvo značajno “ali”. Za razliku od nas, svi akteri ekosistema su veoma dobro povezani i često locirani, bukvalno “pod istim krovom”. Ovo automatski kreira pogodno okruženje koje može pružiti kvalitetnu podršku i startapima i “skejlapima”, tako da je njihova osnova stabilnija ali ne i kvalitetnija. No, hajde da vidimo na koji način sam došao do ovog zaključka, šta su glavna zapažanja kao i gde su sličnosti između praksi i načina uspostavljanja saradnje između startapa i velikih kompanija u holandskom ekosistemu i našem timu.

Upoznavanje sa inovacionim startap ekosistemom u Holandiji

Početkom marta bio sam deo delegacije od 14 organizacija sa Zapadnog Balkana koja je imala priliku da poseti Amsterdam i Hag. Ovaj susret organizovao je Handelsroute.nl a donator je bio GIZ (Deutsche Gesells Internationale Zusammenarbeit) GmbH. Glavni poziv GIZ-a odnosio se na stupanje u dijalog sa predstavnicima startap ekosistema u Holandiji sa ciljem da inspiriše, proširi mrežu poznanstava i dovede do primene tih iskustava  na lokalu (tj u zemljama Zapadnog Balkana).

U okviru ove posete, lekcije holandskog ekosistema posmatrane su sa gradske, regionalne i nacionalne tačke gledišta, sa fokusom na 4 zajednička izazova svakog ekosistema: pristup tehnologiji, talentima, kapitalu i tržištima.

Holanđani su na ovaj način odlučili da prenesu znanje stečeno u poslednjih 15 godina, gde je polazna tačka bila nemogućnost startapa da razviju svoj potencijal preko radikalnih promena kroz finansiranje i saradnje. Ovo je, između ostalog, rezultiralo javno-privatnim partnerstvom TechLeap-om (ranije poznatim kao Startup Delta) koje sarađuje sa primarnim inovacionim čvorištima u Holandiji. Glavni ciljevi ovih povezivanja su ubrzanje inovacija, privlačenje startapa, kompanija i investitora u Holandiju, kao i zagovoranje startap zajednica. Pored TechLeap-a, osnovni stubovi razvoja ekosistema predstavljaju sledeće organizacije, svaka veoma važna u svom domenu delovanja i kroz međusobnu saradnju: TNW (The next web), Startupbootcamp, Ace Incubator, Startup Village, B Amsterdam, kao i Startup Amsterdam. 

Šta kaže statistika?

Holandija podržava oko 10.000 tehnoloških poduhvata a svake godine ovaj broj raste za oko 6%. Na ovaj način, holandske startap i “skejlap” kompanije zajedno zapošljavaju preko 140.000 ljudi, i privlače više od 2,6 milijardi VC kapitala - godišnje.

Kvalitetan ekosistem proizveo je dosta uspešnih startapa, među kojima je nama verovatno najpoznatiji Booking.com. Inovativni startap entiteti, kompanije i habovi koji ih podržavaju, doprineli su tome da Amsterdam danas, odmah posle Londona i Berlina, zauzima zavidno treće mesto među svim ekosistemima u Evropi.

Da li je upravo postojanje globalno uspešnih i poznatih startapa ono što nedostaje našem ekosistemu kako bi postao atraktivniji i konkurentniji - pre svega za investitore?

Čemu nas, dakle, holandski ekosistem zaista uči?

Prvo što bih izdvojio kod ove studijske posete je to kako je koncipirana. Tematske celine nisu bile fokusirane samo na startape već i na inovacije u korporacijama i odnose korporacija, startapa, nevladinih organizacija i drugih aktera. Ovakav koncept odražava samu koncepciju razvoja holandskog startap ekosistema a ona je definisana tesnom saradnjom svih sektora i multidisciplinarnim pristupom inovacijama. Jedan zanimljiv primer, u tom smislu, je Amsterdam Science Park koji u jednom kampusu okuplja nekoliko fakulteta, istraživačkih institucija kao i Startup Village, u celosti kreiran od teretnih kontejnera. 

Ekonomska realnost Holandije je takva da ona ima pristup neuporedivo većem kapitalu ali ono što je svakako bolje regulisano nego na našim prostorima su zakoni, poreske olakšice za startape kao i strateška dokumenta za regulisanje startap viza i privlačenje talenata iz inostranstva. 

Dobre vesti za naše startapere - korak ka konkurentnosti

Globalna baza podataka Dealroom koja sakuplja informacije u vezi sa startap ekosistemima, zvanično je prepoznala Srbiju kao relevantni startap ekosistem. Ovo je omogućeno i baza je pre nekoliko nedelja i lansirana, na inicijativu Inicijative “Digitalna Srbija”, uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.

Ideja da se na jednoj internet stranici pronađu informacije o svim startapima koji postoje u našoj zemlji kao i o investitorima, organizacijama podrške i drugim akterima u ekosistemu što bi predstavljalo javno dostupnu "ličnu kartu" domaćeg startap ekosistema.

Iako radimo na tome da primenjujemo multidisciplinarni pristup razvoja našeg ekosistema, zakonska regulativa bi trebalo da bude u stanju da fleksibilnije prati tradicionalno velike skokove u razvoju startap ekosistema.

Primena naučenog: korporativni matchmaking  u Srbiji

Naravno, svrha studijske posete Holandiji jeste da se viđeno i naučeno primeni. Spomenuću ovde model programa kao što je Startupbootcamp, koji je podržao više od 10.000 startapa, investirao u više od 1.500. Tim koji vodi ovaj najveći startap akcelerator izvan Sjedinjenih Američkih država, godišnje analizira preko 150.000 startap poduhvata u više od 20 gradova širom planete.

Dobro ih je posmatrati kao pojedinačni primer ali je mnogo značajnija činjenica da Startupbootcamp predstavlja samo jednu kariku u lancu inovacionog ekosistema Innoleaps grupe. U tom lancu, startapi pored osnovne podrške kroz učestvovanje u akceleratoru, direktno budu izloženi bazi investitora (Anđeli, VC i sl.) i postanu deo dugoročne i kontinuirane saradnje sa velikim korporacijama. Program podrške internih i otvorenih inovacionih izazova koji Innoleaps sprovodi okuplja neke od najvećih korporacija globalno kao što su Unilever, Bosch, Airbus.

Ovde bih napravio paralelu sa našim modelima saradnje koproracija i startapa. Kao jedan segment u tom nastojanju, ICT Hub organizuje Start Me Up - matchmaking događaje koji povezuju velike kompanije i startape. Ova serija edukativnih i matchmaking događaja ima za cilj da osnaži startape i podrži ih u procesu stupanja u komunikaciju sa kompanijama koje žele da se kao patneri uključe u razvoj proizvoda/usluge, postanu investitori ili pak patneri u plasmanu inovativnih proizvoda na tržište. 

Nakon ove studijske posete, zaključak mi je da imamo dugačak put razvoja pred sobom ali da jesmo na dobrom putu! Važno je da nastavimo da radimo na promociji ekosistema globalno, na privlačenju investitora, bržem i kvalitetnijem prilagođavanju zakonodavnih okvira i regulativa i sve to možemo isključivo jakom i konzistentnom saradnjom svih članova ekosistema. 

Autor: Filip Ilić