Dok Evropa ubrzava ulaganja u zelenu tranziciju, u Srbiji se paralelno razvija veliki broj tehnologija koje pokušavaju da odgovore na pitanja energije, otpada, održive proizvodnje i zelenih materijala. Problem je što većina tih rešenja ostaje van fokusa tržišta.
To je bila jedna od glavnih tema GreenUp konferencije „Who’s Leading the Next Wave of Green Tech Innovation?“, održane u Beogradu, gde su se okupili startupi, kompanije, institucije i međunarodni partneri koji rade na razvoju green-tech ekosistema u Srbiji.
U okviru GreenUp inicijative mapirano je 151 pružalac zelenih tehnologija u Srbiji. Rezultati su pokazali da domaći ekosistem već razvija konkretna rešenja u oblastima zelene hemije, energetike, održivih materijala, upravljanja otpadom i održive proizvodnje hrane, ali da kompanije i investitori često nemaju pregled toga ko šta razvija i gde ta rešenja već postoje u praksi.
Upravo zbog toga predstavljen je GreenUp Hub, digitalna platforma koja na jednom mestu okuplja domaća green-tech rešenja, organizacije i bazu znanja iz oblasti zelene tranzicije. Platforma uključuje katalog tehnologija, mapu organizacija u ekosistemu i analize tržišta, sa ciljem da poveže timove koji razvijaju rešenja sa kompanijama i institucijama koje mogu da ih primene.
„Zelena transformacija nije samo pitanje propisa i obaveza, već i velika razvojna šansa za privredu. Kroz Green Hub Accelerator vidimo da Srbija ima snažan potencijal u startap i inovacionoj zajednici, sa rešenjima koja mogu da doprinesu čistijoj proizvodnji, većoj konkurentnosti i održivijim poslovnim modelima. Prvi ciklus programa pokazao je da ovde postoje proizvodi i procesi na izuzetno visokom nivou, a naredni izazov je njihovo finansiranje i povezivanje sa privredom i međunarodnim finansijskim mehanizmima“, izjavio je Tomislav Knežević iz GIZ Srbija.
„U trenutku kada veštačka inteligencija dominira tehnološkim narativom, važno je da zelenu tranziciju vratimo u fokus javnosti. Zelena tema je zbog geopolitičkih i ekonomskih kriza donekle nestala iz javnog prostora, ali izazovi nisu nestali oni nas čekaju. Zato je važno da o zelenoj tranziciji ne govorimo samo kroz regulativu i obaveze, već kroz konkretna rešenja, saradnju i prilike za inovacije. Startapi koji razvijaju zelena rešenja moraju dobiti priliku da svoja rešenja testiraju na domaćem tržištu, povežu se sa privredom, investitorima i međunarodnim partnerima. U ovoj oblasti put od ideje do primene često je zahtevniji i skuplji nego u softverskim industrijama, zbog čega je podrška ekosistema ključna. Samo povezivanjem inovativnih timova i kompanija zelene ideje mogu postati primenjiva rešenja sa stvarnim uticajem na privredu i životnu sredinu“, istakao je Kosta Andrić iz ICT Hub-a.
Jedan od fokusa konferencije bila je i nova generacija GreenUp startapa za 2026. godinu. U program su ušli timovi koji razvijaju rešenja za procenu rizika hemikalija, održive materijale, solarnu mikromobilnost, čistije industrijske procese, upravljanje otpadom i održivu proizvodnju hrane. Među njima su EcoMimetix, EcoCollagen, MHU, NeoMetals Technology, MOĆNO, SMG Venture, WPT Energy, ETAK i BEOINTECH.
Program konferencije uključio je razgovore sa učesnicima prethodne generacije GreenUp akceleratora, panel diskusije o razvoju zelenih inovacija i prezentacije startup timova koji ove godine ulaze u program.
GreenUp akcelerator traje dvanaest nedelja i namenjen je startupima u ranoj fazi razvoja. Tokom programa timovi rade sa mentorima i partnerima na razvoju proizvoda, validaciji poslovnih modela i povezivanju sa tržištem i investitorima.
GreenUp Hub realizuje se u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje koju implementira GIZ, kroz partnerstvo ICT Hub-a i Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao deo projekta „Globalni program za zelenu hemiju i inovacije“, koji finansira UNIDO/Global Environment Facility u saradnji sa Univerzitetom Jejl.
