Tech For Good za nas nije oznaka, već način rada. Znači da tehnologiju ne pravimo iz pretpostavke, već povezujemo tech zajednicu sa znanjem ljudi koji problem poznaju iz prakse, i da rešenje smatramo uspešnim tek kada koristi onima kojima je namenjeno.
Četiri principa koja vode svaki naš program
1. Problem pre tehnologije Polazimo od pitanja ko ima problem i kako ga danas rešava, a tek onda biramo alat. Nekada je odgovor AI, nekada digitalna platforma, a nekada bolja koordinacija postojećih aktera.
2. Sa zajednicom, ne za nju Rešenja razvijamo zajedno sa organizacijama civilnog društva, institucijama i krajnjim korisnicima. Njihovo znanje o kontekstu i rizicima jednako je važno kao tehničko znanje timova.
3. Bezbednost i etika od prvog dana Kada tehnologija ulazi u osetljive oblasti, kao
što su pravda, zdravlje ili nasilje, zaštita korisnika je deo dizajna. Pitamo šta rešenje može da pokvari pre nego što pitamo šta može da unapredi.
4. Promena koja ostaje u sistemu Projekti se završavaju, sistemi ostaju. Zato rešenja ugrađujemo u institucije i ekosisteme, kako bi tehnologija, znanje i novi kapaciteti trajali i nakon formalnog kraja programa.
Kako to sprovodimo: CBTM
Principe sprovodimo kroz Cluster-Based Transformation Model (CBTM), metodologiju razvijenu u ICT Hub-u, koja strukturirano povezuje javne institucije, civilno društvo, privatni sektor, startape i akademiju.
Sistemska dijagnoza - definišemo problem zajedno sa onima koji ga žive i usklađujemo aktere na osnovu podataka. Aktivacija ekosistema - mobilišemo regionalnu mrežu da pronađemo i validiramo rešenja koja odgovaraju konkretnom izazovu. Operativna izvrsnost - prelazimo sa strategije na primenu i obezbeđujemo da rešenja budu održiva.
Tech For Good u praksi
U projektu SheSafe Online (UN Women, finansira Evropska unija), timovi programera i dizajnera razvijali su rešenja za bezbednost žena i devojčica online uz mentore iz organizacija koje rade sa ženama suočenim sa nasiljem. Jedan od pobedničkih timova beogradskog hakatona namerno je izostavio vidljiva obaveštenja iz svoje aplikacije, jer korisnica ne može da zna ko sve ima pristup njenom telefonu. Takva odluka ne nastaje iz tehničke logike, već iz razumevanja stvarnog rizika, i upravo to je suština našeg pristupa.
U projektu Srbija inovira (USAID, 2021–2025), CBTM smo koristili da podršku inovacijama pretvorimo iz fragmentiranih inicijativa u koordinisane, skalabilne modele.
CBTM je specifična metodologija razvijena u ICT Hub-u, osmišljena da integriše tehnologiju, inovacije i AI u realizaciju kompleksnih donatorskih projekata.
U mnogim oblastima, stejkholderi deluju izdvojeno, u silosima. CBTM obezbeđuje strukturiranu koordinaciju koja tesno i funkcionalno povezuje javne institucije, privatni sektor, startape, akademiju i civilno društvo. Ovo osigurava da su rešenja vođena inovacijama ugrađena u sisteme od prvog dana.
Kako primenjujemo CBTM
1. Sistemska dijagnoza
Definišemo problemski prostor i usklađujemo stejkholdere koristeći uvide zasnovane na podacima. Ovo stvara zajedničko razumevanje i posvećenost pre nego što je implementacija i počela.
2. Aktivacija ekosistema
Mobilišemo našu regionalnu mrežu da identifikujemo i validiramo tehnološka rešenja koja su najrelevantnija za konkretan izazov.
3. Operativna izvrsnost
Prelazimo sa strategije na realizaciju, osiguravajući da su rešenja efikasno primenjena, upravljana i održavana. Naš administrativni kapacitet i koordinacija ekosistema obezbeđuju nesmetanu implementaciju.
Strateška sinergija u praksi
Naši kapaciteti rešavaju kompleksne izazove u sinergiji:
Na primer, u projektu Srbija inovira (USAID, 2021-2025), koristili smo CBTM da redizajniramo način na koji su mehanizmi podrške inovacijama implementirani na sistemskom nivou, ugradili smo mehanizme koordinacije vođene tehnološkim rešenjima i uskladili institucije, startape, privatni sektor i policy stejkholdere. Podrška inovacijama u odabranim domenima (Web3, agro-prehrambeni, gaming i biotech) je transformisana, od fragmentiranih inicijativa ka koordiniranim, skalabilnim modelima.
