Promena kulture kao okidač korporativnih inovacija

U susret prvoj konferenciji na temu korporativnih inovacija koju organizuje ICT Hub, održan je i prvi u nizu tematskih Corporate Innovation meetup-a kojim je ICT Hub potvrdio svoju podršku transformaciji poslovanja koja je neophodna kako bi se pratili novi zahtevi tržišta. Šta inovaciju čini uspešnom, kako osnažiti organizaciju da razmišlja brzinom startapa i šta je ključno za razvoj održive inovacione strategije, samo su neka od pitanja koja će konačno dobiti prave odgovore kroz ciklus dešavanja kojim ICT Hub podstiče pokretače promena.

Korporativne inovacije su postale aktuelna tema koja je izazov mnogim kompanijama, kako u Srbiji, tako i globalno. Promene koje se dešavaju u svakodnevnom životu usled brzine i intenziteta promena, posebno jačanja samosvesnosti korisnika šta i kako žele od proizvoda, uz dostupnost savremenih tehnologija, teško je ispratiti pogotovo iz ugla velike organizacije. Međutim, stanje na koje često nailazimo u kompanijama jeste da postoji svest i želja za postavljanjem inovacija visoko na listi prioriteta. Ali, ono što izostaje jesu odgovori na pitanja ,,Zašto? Kako? Ko? Koliko?’’. Veoma često inovaciona strategija ne postoji, kao ni struktura, ljudi i ostali resursi i kapaciteti.  Sve ovo su faktori koji su inspirisali ICT Hub da pokrene prvo istraživanje na temu korporativnih inovacija u Srbiji, a koje će biti najavljeno na Corporate Innovation konferenciji, 30. oktobra u BelExpo Centru.

Pod pritiskom da ostanu konkurentne u vreme velikih tehnoloških promena, velike kompanije se trude da optimizuju procese, proizvode i ljudske resurse. Međutim, u trci za rastom, novim proizvodima i uslugama, u vreme kada se konstantno uzdrmano tržište menja kao nikada ranije, R&D odeljenja nisu dovoljna. Da ostanu konkurentne, korporacije su morale da budu inovativnije, i da takve postanu brzo. A biti velika, stabilna i sigurna kompanija i biti u isto vreme inovativna, to je ozbiljan izazov. Potrebne promene ne mogu da budu samo tehnološke, već da obuhvate i promenu mindset-a zaposlenih na svim nivoima.

Inovaciona strategija

Iako možda smatramo da je situacija u zapadnim zemljama bolja, to nije uvek tako. Gošća na prvom Corporate Innovation meetup-u, koji je organizovao ICT Hub, bila je Sonja Kresojević, inovacioni konsultant, strateg, agent za promene i rešavanje problema, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa Fortune 500 kompanijama u Americi i Velikoj Britaniji. Sonja je istakla da nepostojanje strategije predstavlja problem mnogih kompanija sa kojima je sarađivala: ,,Svi krenu sa inovacijom, ali u suštini niko ne zna zašto i kako. Ako inovaciju počneš samo zbog inovacije, a nemaš odgovore na ova pitanja, na kraju neće biti velikih rezultata. Da bi se inovacija radila kako treba, cela kompanija mora da se promeni. Od kulture i međusobne saradnje do strategije, mora da postoji inovacioni ekosistem koji podrazumeva kompletnu transformaciju biznisa.’’

Međutim, ovde nije reč samo o strategiji vezanoj za inovacije, nego i o promeni strategije poslovanja kojom se kompanije vode: ,,Otišla bih korak dalje, ne samo da kompanije nemaju strategije inovacije, već nemaju strategiju uopšte. Strategija nije samo vizija kompanije, ona mora da ima KPI-eve. Kada govorimo o Lean startapu i načinu pravljenja proizvode, strategija treba da bude hipoteza, a ne nešto čime se slepo vodimo. Kompanije žele da imaju strategije koje su duge tri godine, i to im daje komfor da znaju šta rade. Ali u ovom trenutku, niko ne zna šta radi. Zbog toga je neophodno da eksperimentišemo’’, podelila je Sonja.

Odakle kreću inovacije?

Da bi se kompanija pokrenula ka inovacijama, potrebno je da postoji pokretač istih. Nekada je to lider, koji je vizionar, a nekada strah. Međutim, ukoliko strah predstavlja pokretač, promena je kratkoročna. ,,Ukoliko želite da postavite dobar inovacioni ekosistem, morate imati rukovodstvo koje pokreće promenu i radi sa svojim zaposlenima na kreiranju kulture inovacija.’’, izjavila je Sonja.

Promena organizacije je ujedno i promena mindseta. Lideri moraju prihvatiti da nemaju odgovore na sva pitanja, ali moraju krenuti sa nečim. Mnoge kompanije prave grešku kada na promenu ne gledaju dugoročno, već se trude da u narednom mesecu, kvartalu ili godini plasiraju što bolje rezultate. Sa ovim se slaže i Sonja: ,,Ukoliko nemate dosta novih ideja koje možete konstantno da plasirate, onda ste u problemu.’’

Angažman u kompaniji Pearson

Sonja je deo svog bogatog iskustva stekla u radu u kompaniji Pearson, kao viši potpredsednik. Pearson je najveća obrazovna kompanija u svetu, koja posluje na oko 100 tržišta, sa 40 hiljada zaposlenih. Kada je Sonja počela sa radom u ovoj kompaniji (2013. godina), Pearson nije imao jasnu strategiju. ,,U pitanju je bila kompanija koja raste samo od akvizicija, pa je to bio samo portfolio kompanija, a ne portfolio proizvoda. Dakle, nije postojala strategija, niti svest o proizvodima i korisnicima istih.’’ Bilo je neophodno krenuti od strategije, postaviti pitanja: Gde se kompanija trenutno nalazi? Gde želimo da ona bude?

,,Krenuli smo od organizacione kulture i nakon godinu dana smo uspeli da izgradimo zajednicu od 1500 ljudi koji su vukli promenu napred. Podstakli smo ih da dele iskustva, kao i neuspehe. Ako proizvod nije uspeo, zašto se to desilo? Kako možemo da rešimo problem koji je nastao i kreiramo novi proizvod? U velikim kompanijama, neuspeh često nije tema o kojoj je komforno pričati. Još jedan problem koji se pojavio jeste donošenje odluka. Kada smo tek krenuli sa transformacijom, generalni direktor se mešao u sve, što je nemoguće u kompaniji od 40 hiljada zaposlenih. Ako morate da pitate njega za odluku, to znači da postoji neki problem. Nisu postojali ljudi koji su nadgledali portfoilo i na osnovu toga donosili odluke, jer se to kosilo sa operativnim modelom kompanije u kom je direktor donosio sve odluke. Promena je morala da krene odozgo i da se proces donošenja odluka decentralizuje, da se proces finansiranja ogranaka promeni u potpunosti. Umesto da planiramo 3 do 5 godina unapred, prešli smo na kratkoročnije planove, koji su imali dobre metrike, kako bismo znali šta je prošlo dobro, a šta ne.’’, podelila je Sonja.

Ekosistem

Inovacije se retko dešavaju u kancelariji, od 9 do 5. Bitnu ulogu u ekosistemu predstavlja eksterna zajednica. ,,Potrebno je da gledate na celu organizaciju na holistički način i na celu transformaciju. Morate biti svesni šta prolazi dobro, a šta ne. Ukoliko radite stvari u izolaciji, to neće proći dobro. Ukoliko imate više pokušaja transformacije unutar jedne organizacije u isto vreme, to isto neće proći dobro, zato što će se oni samo boriti za resurse. Kompanije ne smeju izolovati inovacije, odrediti jedan tim koji će se time baviti i smestiti ga u zanimljiv prostor. To će samo stvoriti ljubomoru i takmičenje kod drugih zaposlenih.’’

Ovde na scenu stupaju akteri eksterne zajednice. Mlade organizacije koje osnivaju talentovani ljudi, koji se ne plaše rizika, a imaju ono što je velikim organizacijama potrebno – mindset. Oni se ne plaše rizika, ali im fali više znanja, mentorstva, kontakata i sigurnosti.

Upravo u razlikama između ova dva sveta, pronađene su značajne koristi za obe strane. Njihov spoj je bio neminovna evolucija tržišnih promena. Korporacije dobijaju nova, inovativnija rešenja i otvaraju i stvaraju nova tržišta, dok startapi razvijaju svoje proizvode i rastu. I jedni i drugi žele rast, jačanje pozicije, konkurentnost, profit. Ali, kako jedni drugima pomažu?

Startapi velikim organizacijama donose inovaciju spolja. To su timovi koji su neuporedivo sposobniji da za kompaniju razviju istinski „disruptivno“ rešenje, jer su interni kapaciteti za inovacije uglavnom veoma ograničeni zaštitom postojećih izvora profita. Još neki od benefita za korporacije su inovativniji dobavljači, fokus na klijente, preduzetnička ,,agilna’’ kultura i rešenje koje je u toku sa tržištem.

Sa druge strane, startapi dobijaju prihode i nezavisnost od eksternog kapitala, kao važan podstek za male kompanije u ranoj fazi. Korporacije su spremne i sposobne da ulože značajan novac u novi proizvod, i tako oslobode startap potrage za finansiranjem i stvore osnovu za održivi rast, nezavisno od venture kapitala. Baza klijenata koja raste, kanal prodaje i uspešna priča kao referenca su takođe neki od benefita. Ali ne smemo zaboraviti i jedan bitan koji se često previdi, a to je znanje i mentorstvo. Kompanije svojim resursima mogu da pomognu startapu da uđe na tržište, ali i da mu pruži mentorstvo iz svog poznavanja tržišta i dugogodišnjeg prisustva.

Dobre prakse kod nas

ICT Hub i Societe Generale banka su dokazali da je i kod nas moguća saradnja startapa i jedne velike banke, a pravi primer je PAUŠAL. Banka je primenila novi product co-development način rada, po metodologiji startapa. Uz to, zajedno su organizovali hakatone, koji su opet doneli rešenja koja se kasnije razvijaju za komercijalnu upotrebu. ICT Hub sarađuje sa korporacijama na temama podrške u inovacijama, kreiraje organizacione kulture koja to podržava, kao i uvođenja korporacija u širi ekosistem inovacija… ICT Hub sarađuje sa najvećim kompanijama u Srbiji i regionu, kao što su: Societe Generale banka, Vip mobile, Ahold Delhaize, NIS, Direct Media, PMI, Mtel (Crna Gora i BiH) i mnogim drugima.

Sama saradnja ICT Hub-a i korporacija se odvija na raznim nivoima. Jedan je edukacija kadrova i rad na stvaranju inovativne kulture, za šta je sjajan primer promena kulture zaposlenih u Societe Generale banci u poslednje dve godine, gde je veliki broj zaposlenih bio obuhvaćen različitim programima edukacije, te sada i interno i sa eksternom zajednicom razgovaraju “startap jezikom” i što je mnogo bitnije, u praksi primenjuju startap metodologije i alate. Drugi nivo je organizacija događaja koji podržavaju inovacije (hakatoni, open innovation challenges), a najsvežiji primer je „Vip IoT Challenge – Digitalizuj društvo!“ – takmičenje za najbolja IoT rešenja, koje zajedno organizuju Vip mobile i ICT Hub, uz pomoć Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, fondacije Fridrih Nauman, kao i kompanija Nokia i MikroElektronika.

Sledeći nivo saradnje je partnerska podrška u uspostavljanju organizacione strukture koja podržava inovacije, rad na samoj primeni inovacija u organizacijama (product co-development, spinouts, mini acceleration) i zajednička izgradnja zajednica o bitnim temama, kao i povezivanje korporacija sa tehnološkim startapima ciljanih profila i inovacionih kapaciteta.

ICT Hub organizuje prvu konferenciju u regionu na temu korporativnih inovacija. Konferencija će se održati 30. oktobra u BelExpo Centru. Tri bitna tematska stuba o kojima će se diskutovati na konferenciji su inovaciona strategija, interno preduzetništvo i startup way, poslovanje inspirisano agilnošću i alatima tehnoloških startapa. Kompletan program možete pogledati na sajtu konferencije.

Šta vi mislite? Kakvo je stanje korporativih inovacija u Srbiji?  

 

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: