Fuckup nights: Dobro učimo na tuđim greškama, ali još bolje na svojim

U svetu često surove poslovne realnosti, neuspesi se vešto zataškavaju, imajući u vidu da se reputacija teško gradi, ali lako uništava. Međutim, šta ako ono čega se najviše plašimo, pretvorimo u svoje najmoćnije oružje? Da li je moguće da svoje greške preoblikujemo u uspešnu lekciju?

Upravo je ovo bila polazna tačka za Fuckup Nights, globalni pokret i seriju događaja čiji je cilj da se o  poslovnim promašajima, greškama i lošim odlukama priča na slobodan i otvoren način. Aktivan od 2012. godine u više od 300 gradova širom sveta, ovaj pokret je nastao sa ciljem da se društveno neodobravanje koje se povezuje sa pojmom neuspeha promeni, odnosno da neuspeh postane sastavni deo procesa građenja uspešnih poslovnih priča.

Tokom prvog Fuckup Nights događaja održanog nakon što je Beograd letos proglašen za FUN Impact City, a koji se 31.oktobra poklopio sa popularnom Noći veštica, odlučili smo da ne maskiramo „fejlove“ IT kompanija. Svoje fuckup priče su sa okupljlenima podelili Nikola Svitlica i Stojan Trajković iz Fabrike NYC, Marko Lazić iz kompanije InterVenture i Nikola Vrgović iz Hooloovoo-a.

Kad push notifikacije utihnu

„Ljudi iz moje industrije ne razmišljaju o tome da naš posao može da ubije čoveka. Naša percepcija je da pomažemo ljudima da poboljšaju kvalitet života, ali bez ikakvih fatalnih posledica.“, započeo je svoje izlaganje Nikola Svitlica iz Fabrike NYC.

Događaj iz priče koju je podelio sa nama, desio se pre tri godine. Nikola je u tom trenutku radio kao freelance programer za američku firmu čiji je jedan od proizvoda bio sistem za pružanje korisnih informacija klijentima. Jednom američkom koledžu su tako razvili aplikaciju za potrebe što boljeg informisanja studenata, koja je u nekom trenutku dobila i novu verziju. „Svi koji se bave ovim poslom znaju da kada se pušta nova aplikacija, neko vreme se koriste i stara i nova verzija. Jedno tri-četiri meseca je trajao taj period polakog skidanja sa stare i prelaženje na korišćenje samo nove verzije aplikacije. U nekom trenutku, primetio sam da mi push notifikacije sa te aplikacije ne stižu, ali mislio sam da su kolege iz Amerike to sredile. Jer, ja sam svoj deo posla odradio.“

Čekajući tada u Milanu let za nastavak svog putovanja, Nikola je sa kolegama ‘ubijao’ vreme u obližnjem tržnom centru, kada su počele da mu stižu poruke. Prvo, da ne rade push notifikacije, a onda da se na koledžu desila pucnjava i da studenti ne mogu da dobiju nikakve informacije o tome.

Naredna tri sata su najstresnija tri sata u mom životu. Uradio sam svaku dijagnostiku, hteo sam i ručno da nekako pošaljem push notifikacije, ali zbog izmena u aplikaciji nisu mogli da ih prime, tj. primali su, ali softver to nije mogao da raspakuje i prikaže studentima… Onda sam samo mogao da sedim i čekam da čujem konačan broj žrtava i razmišljam kako da živim sa saznanjem da sam mogao to da sprečim, ali nisam, jer sam bio nemaran.“

Rasplet priče je sledeći – student iz kampusa je doneo pištolj koji je služio kao rekvizit, objavio je to na FB-u uz ‘preteću’ poruku kojom je zapravo zbijao šalu sa svoim prijateljima, pa je neko iz njegovog FB kruga to prijavio dekanu i istog trena su obavestili policiju i vatrogasce. Srećom, sve je prošlo bez ljudskih žrtava.

Šta je Nikola iz ovoga naučio?

Trebalo bi da jasno razumemo šta su formalna zaduženja u poslu kojim se bavimo, ali ne treba zaboraviti da je često tu i onaj neformalni deo. Upravo taj aspekt posla je u vezi i sa našom savešću, jer moramo biti spremni da živimo i sa nenamernim posledicama svog (ne)činjenja, jednom kada se posao navodno završi. ,,A ovde danas stojim samo zato što sam imao sreće.”, na kraju je rekao Nikola.

Govornici: Nikola Svitlica i Stojan Trajković iz Fabrike NYC, Marko Lazić iz InterVenture i Nikola Vrgović iz Hooloovoo

STKS – Samo testiranje kompaniju spašava

,,Podeliću sa vama dve priče sa sličnim scenarijom i sličnom greškom koja se desila u procesu. Nije da nisam ništa naučio odmah iz prve greške, ali u našoj industriji neke stvari jednostavno funkcionišu na određeni način.”, započinje svoju priču Stojan Trajković iz Fabrike NYC.

Dok je kao menadžer za IT i brigu o korisnicima radio na projektu za kompaniju Qiwi, koja se bavi mikroplaćanjima putem terminala, Stojanu je stigao zahtev iz marketinškog odeljenja da treba da podrže kampanju ,,Happy Sunday”. Ideja je bila da se korisnicima dupliraju iznosi dopune na telefonu kada izvrše uplatu, kako bi povećali broj korisnika koji koriste terminale nedeljom, pošto je primećeno da su tada manje u upotrebi u odnosu na ostale dane. Početak rada na kampanji se odlagao iz dana u dan i na kraju je Stojan, kao vođa tima i najiskusniji programer, odlučio da se sam prihvati toga, kako bi rasteretio tim. “Uradio sam ceo posao, bio zadovoljan što smo to završili, uplatio simbolično 100 dinara, dobio 200 nazad, kao i poruku zahvalnosti uz dopunu. Nisam ni čekao testiranje, već sam odmah pustio sve u produkciju. Kompanije su često u fazonu – testiranje je skupo, probaj jednom i puštaj!”, nastavio je Stojan priču. Imajući na umu da nešto ipak može da krene naopako, pobrinuo se da ima Switch, kojim bi mogao manualno da uključi ili isključi kampanju.

Odjednom call centar počinje da dobija pozive od korisnika koji dobijaju po dva ili tri puta dopune. “O ne! Switch za kampanju nije bio uključen i jedino što mi pada na pamet je da isključim ceo sistem i vratim ga na prethodnu verziju. A to znači gubitak novca za kompaniju.”, u žaru priča Stojan. Tokom petnaest minuta koliko je trajao zastoj u sistemu, nastala je šteta od 2500 evra. “Nisam dobio otkaz, a ni kompanija nije promenila stav prema testiranju.”

Iz jedne fuckup priče se nauči dosta, ali kada se greška ponovi dvaput, onda je lekcija trajno zapamćena. Praveći formular za grupnu rezervaciju smeštaja u hotelu na Zlatiboru, a pošto je, kako je sam istakao, istu stvar do tada uradio više stotina puta i u stanju je ‘i levom rukom to da odradi’, formular je pustio bez testiranja. Naravno, ubrzo je usledio poziv – “Stojane, prodali smo 70 soba u hotelu koji ima 30.”. Ogroman problem koji je priredio hotelu i ljudima koji su rezervisali smeštaj, na kraju nije mogao da reši ni levom ni desnom rukom, a ne bi uspeo ni oberučke.

Šta je Stojan iz ovoga naučio?

Programerima ne manjka samopouzdanja i veliki broj njih često pogleda neki kod, iščita ga i kaže ,,ma može, pusti u produkciju”. Međutim, u takvim situacijama se najlakše dolazi do greške i zato sve treba da se testira! ,,Nagovorite svoje klijente, a klijenti onda svoje programere – neka sve testiraju.”, zaključio je Stojan na kraju.

Kad ti kockanje dođe glave – a nisi kockar

,,Moja priča je vezana za online gambling koji je poslednjih godina aktuelan u Srbiji. Sve velike kladioničarske kuće to nude. Čovek treba da se registruje na platformi, uplati pravi novac i onda se kladi na sportske događaje ili igra poker i tako troši. Sve u vezi sa platformom je bazirano na novčanim transakcijama.“,  počeo je svoje izlaganje Marko Lazić iz kompanije InterVenture.

Pre izvesnog vremena, Marko je radio na projektu prerade bonusa na prvi depozit. Ukratko, to je značilo da kada se neko prvi put registuje i uplati određeni novac, dobije bonus za to, koji je uvek na neki način proporcionalan uplati korisnika.

Kada se ta premisa ukrsti sa Ligom šampiona, petkom i marketinškom kampanjom koja je počela, logično je da je dosta ljudi počelo da se registruje. U isto vreme, analitika je ukazivala da ljudi dobijaju mnogo više novca nego što bi trebalo, odnosno da je iznos bonusa bio maksimalan, a ne proporcionalan. Tada je zazvonio telefon, sa druge strane je bio klijent iz Španije i odmah je bio sazvan sastanak celog tima da se vidi o čemu se radi. ,,Kada smo shvatili šta se desilo i gde je greška, odmah sam počeo da radim na rešavanju problema sam, iako sam Imao uz sebe tim kao podršku… Call centar je goreo od poziva ljudi, a kompanija je iz minuta u minut brojala pare koje gubi.“, nastavlja Marko. CTO kompanije je presekao i odlučio da vrate deo koda na staru verziju, kako bi klijent prestao da gubi novac. „To mi je bio šok, tražio sam samo još malo vremena da završim…’’. Ogroman pritisak i stres u kombinaciji sa velikim brojem ljudi koji brzinski traže informacije i odgovore, nisu dobra kombinacija u situacijama koje zahtevaju da isporučiš efikasno rešenje u što kraćem roku. ,,Sutradan sam sve završio za 15 minuta, jer sam problemu prišao hladne glave i nije bilo pritiska.“, prepričava epilog naš govornik.

Šta je Marko iz ovoga naučio?

Prva lekcija je da nismo uvek u mogućnosti da pojmimo razmere problema koje pokušavamo da rešimo, a samopouzdanje nam daje iluziju da sve to možemo sami, umesto da posao podelimo sa timom. Druga je da treba razmišljati o biznisu za koji se kreira softver. Developeri moraju da razumeju i prihvate da klijent definiše srž svog poslovanja, a da se određeni softver onda razvija kako bi pomogao sa razvojem tog biznisa.

 

Misliš da je sve baš super, kad ono, al’ međutim…

,,Početkom godine smo dobili poziv od klijenta koji nas izveštava o tome kako njihova kompanija želi da raste na svetskom nivou i da nas prepoznaju kao nekog ko će im u tome pomoći. Mi dobro radimo, isporučujemo na vreme sve što treba, efikasni smo i znamo da smo pouzdan partner. Pored toga, uz kampanje koje plasiramo i komunikaciju koju vodimo, prepoznati smo u IT zajednici i želimo da postanemo najbolja IT kompanija u zemlji.“,  entuzijastično započinje priču Nikola Vrgović iz kompanije Hooloovoo, inače jedini govornik koji nije programer, već marketing menadžer.

Iako im je bilo važno da odgovore na očekivanja klijenta, želeli su da ispune i svoja interna. Postavili su, prema svom mišljenju, realne ciljeve i metrike kojima će ih pratiti, a kako bi ostali transparentni, izneli su su svoje planove i u javnost. „Te tako smo mi, vrlo prepotentno, kao jedan od indikatora postavili to da će u narednom periodu samo jedna osoba eventualno da ode iz firme i da će to biti jedina promena u postojećem timu i broju ljudi, kako bismo uz nove ljude stvarno rasli, a ne vrteli oko iste cifre. To je bila i informacija koju smo dali klijentu.“, nastavio je Nikola.

Šta je Nikola iz ovoga naučio?

„Iako sam stalno pričao ,,mi, mi, mi’’, zapravo je veliki deo ovog posla bio na meni, jer je bio operativne prirore i moj je fuckup. Zapravo, šta da vam kažem, ovake stvari se dešavaju. A reše se jedino tako što tim bude ujedinjen i fokusiran na cilj koji je na samom početku bio zacrtan.“, zaključio je Nikola na kraju svog izlaganja.

Ceo snimak „Fuckup nights: Mogu li i fejlovi da se programiraju?“ možete pogledati na sledećem LINKU.

 

 

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: