Tržište Open Bankinga u Srbiji danas je tehnički spremno, ali strateški neujednačeno. To potvrđuje analiza zrelosti banaka u oblasti PSD2 regulative i Open Banking razvoja, sprovedena kroz zajedničku inicijativu Vista Peak Consulting i ICT Hub-a, na osnovu strukturiranih upitnika i razgovora sa bankama različitog profila, od velikih sistemskih institucija do agilnih digitalnih igrača. Na taj način dobijen je jasan i konzistentan uvid u trenutno stanje tržišta i dominantne obrasce razmišljanja.
Ovo istraživanje nije nastalo kao akademska vežba niti kao još jedan regulatorni check-list, već kao polazna tačka za razumevanje gde se tržište danas zaista nalazi i gde postoji realan prostor za naredni iskorak. Cilj je bio da se sagleda kako banke percipiraju Open Banking u praksi, ne samo kroz tehničku implementaciju, već kroz poslovni, strateški i ekosistemski kontekst.
Nalazi ukazuju na zajedničke izazove, ali i na jasne prilike koje se otvaraju pred bankama koje su spremne da izađu iz okvira minimum compliance-a i počnu da Open Banking posmatraju kao alat za rast, diferencijaciju i partnerstva.
Gde smo danas?
PSD2 je u velikoj meri završen kao regulatorni zadatak.
API-ji postoje. Dokumentacija postoji. Consent i Strong Customer Authentication (SCA) će najverovatnije dobro da funkcionišu.
Međutim, u praksi se Open Banking i dalje dominantno posmatra kao compliance tema, a ne kao poslovni alat. Posledica toga je da API infrastruktura često ostaje trošak, koji nema dalju upotrebu kao strateški asset.
Implementacije su najčešće „funkcionalno dovoljne“, zadovoljavaju regulatorne zahteve, ali nisu optimizovane za razvoj ekosistema, partnerstava i novih proizvoda. Čak i kod tehnički naprednijih banaka vidi se jasan jaz: tehnologija postoji, ali jasni use-case-ovi, modeli monetizacije i tržišna diferencijacija često nisu definisani.
Još jedan važan uvid: različite perspektive unutar iste banke
Jedan od najupečatljivijih nalaza istraživanja jeste da se Open Banking zrelost često sagledava iz različitih uglova unutar iste organizacije. Perspektive IT-a, biznisa i compliance-a se prirodno razlikuju, i to ne samo u oceni trenutnog stanja, već i u razumevanju prioriteta i potencijala.
Ovo dodatno potvrđuje koliko je interno usklađivanje ključno za prelazak iz tehničke implementacije u stratešku fazu. Bez zajedničkog narativa i jasne vlasničke strukture, Open Banking ostaje „nečija tuđa tema“, umesto platforma za rast.
Istovremeno, u odgovorima se jasno prepoznaju i tipični tržišni obrasci: challenger banke se brže kreću, ali sa ograničenim kapacitetima, dok velike banke raspolažu resursima, ali imaju sporiju dinamiku odlučivanja.
Ovo ne predstavlja slabost tržišta, naprotiv, to otvara prostor za pametna partnerstva i ekosistemske modele.
Zašto „minimum compliance“ postaje strateški rizik
Banka koja PSD2 posmatra kao završenu obavezu, rizikuje da se pozicionira isključivo kao infrastrukturni provajder bez kontrole nad krajnjim odnosom sa klijentom i bez jasne monetizacije sopstvenih podataka i kapaciteta.
Jer sledeća faza nije nova regulativa.
Sledeća faza je strateški izbor.
U Open Banking okruženju, svaka banka će morati da odluči da li želi da bude:
platforma,
partner u širem ekosistemu,
ili utility koji će drugi igrači da monetizuju.
U praksi, izostanak ove odluke znači da će tržište pre ili kasnije odluku doneti umesto nje.
Šta dalje?
Pravi potencijal Open Bankinga leži u prevođenju postojećih tehničkih kapaciteta u konkretne poslovne scenarije, kao što su:
embedded finance modeli,
SME i mikro-biznis servisi,
data-driven scoring i personalizacija,
telco i non-bank partnerstva,
širi Open Finance ekosistemi.
Upravo zato je ovo istraživanje zamišljeno kao uvod u sledeću fazu i razgovor o tome kako Open Banking može postati temelj za embedded finance usluge koje stvaraju merljivu vrednost, kako za banke, tako i za njihove partnere i krajnje korisnike.
PSD2 je bio početak.
Open Banking je strateška odluka.
Embedded finance je prilika.
Autorke: Jelena Đurović i Nevena Milić