Građenje korporativnih startapa – pametan način da se pokrenu inovacioni procesi

Kao stalni predavač na našoj Akademiji za upravljanje inovacijama, Afonso Rebelo de Sousa se našoj Sandri Nešić pridružio na junskoj Community Club Europe sesiji u okviru Innov8rs Unconference događaja i podelio sa nama o čemu ovih dana najviše razmišlja kada su korporativne inovacije i korporativni startapi u pitanju. Rekao je da mahom poklanja pažnju tome kako da se pronađe način da se velike kompanije drže svog strateškog pravca, a sve ono što zadire u srž biznisa i ono čime se suštinski bave, odvoje od novog poslovnog poduhvata, ovekovečenog u izgradnji korporativnog startapa. U nastavku pročitajte koje je još korisne savete na ovu temu podelio sa nama.

Zašto je građenje korporativnih startapa (corporate venture building) najbolji put za pokretanje inovacija u kompanijama?

Afonso je objasnio da ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje i da je potrebno dati obrazloženje, koje će u pravi plan izdvojiti tri ključna stuba na kojima treba da počiva inovacioni proces unutar kompanije. Tako kao prvi izdvaja potrebu da se poveća sinergetsko delovanje unutar kompanije. “Za bilo koju korporaciju danas važi to da ako obave detaljnu analizu svog poslovanja, velika je verovatnoća da će naići na neki vid amortizovanih resursa koje je moguće koristiti u inovacionom procesu, kao i na rastuće trendove za koje lako mogu da se vežu; već to mogu biti dve velike prednosti u odnosu na samostalno građenje startapa, gde se na takve stvari ne može računati.”

Kao drugi stub na kome treba da počiva proces inoviranja, on ističe potrebu da se pronađu novi izvori prihoda i novi kupci ili korisnici. Veliki broj srednjih i velikih kompanija, tokom vremena, gubi bitku na tržištu zbog konkurencije, jer se stalno pojavljuju novi trendovi i igrači, sa kojima je potrebno držati tempo. Poslednji razlog zbog koga treba pokrenuti inovacije iznutra leži u tome što se na taj način kompanije vezuju za svoje zaposlene i pronalaze načine da ih osnaže i iskoriste njihov potencijal, za razliku od situacija kada se akvizicijom dolazi do nove energije i rešenja, ali i situacija koje vrlo jasno pokazuju borbu između dve veoma različite kulture, kakve su startap i ona korporativna.

“Što se više koriste usluge eksternih konsultanata i oslanja se na izdvojene inkubatore, to znači da će biti manja šansa da će inovacija zaživeti unutar kompanije, što bi na kraju dana trebalo da je krajnji cilj”, naglašava Afonso, dodajući da je otežavajuća okolnost i to što zaposleni možda i žele da se posvete nekom vidu inovativnog delovanja, ali se često dešava da nemaju potreban set veština i odgovarajuću podršku.

Sa druge strane, kada u toku inovacionog procesa, radeći na razvoju novih projekata, želimo da se posvetimo nekom koji je suštinski povezan sa osnovnom delatnosti kompanije i njenim poslovanjem, onda su nam potrebni stručnjaci koji taj posao zaista poznaju, dok se situacija menja ukoliko se radi na razvoju potpuno novih poslovnih modela, koji nisu povezani sa primarnom delatnošću, što onda omogućava i smislenu saradnju sa eksternim saradnicima koji donose novu ekspetizu i pogled na biznis.

Kako se tu uklapaju dinamika i rokovi?

Kada je dinamika obavljanja određenih zadataka u okviru inovacionog procesa u pitanju, onda Afonso zastupa pridržavanje ustaljenog sistema u korporacijama, te se tako najčešće odlučuje na kvartalno izveštavanje, smatrajući da je za razvoj projekta i tim koji stoji iza njega, vrlo bitno da se planovi popisuju i predstavljaju relevatnim donosiocima odluka po kvartalnom rasporedu.

Tokom prva tri meseca, treba staviti u fokus kupce i njihove potrebe, jer su oni važan deo procesa i prema njihovim i zahtevima tržišta se oblikuje i samo rešenje, da bi se u narednom kvartalu akcenat stavio na njegovu izvodljivost, što kasnije vodi odluci o tome da li će se poslovni poduhvat dalje razijvati u okviru matičnog biznisa ili postati kompanija za sebe.

Na koje pritiske i prepreke se nailazi na ovom putu?

Afonso navodi da najveću pretnju po uspeh pokretanja korporativnog startapa predstavalja pritisak da se već u prvoj fazi procesa iznedri detaljan biznis plan i jasan idejni pravac koji pokazuje da je određena ideja dovoljno inovativna, te da će se zasigurno pretvoriti u konkretni i isplativi poslovni poduhvat. On naglašava da je važno da tim koji radi na razvoju korporativnog startapa, nađe način da ne podlegne tim pritiscima i fokusira se na kreiranje plana na osnovu želja i potreba krajnjih korisnika koje treba pažljivo saslušati, da bi se na osnovu njihovih uvida došlo do razvoja odgovarajućeg rešenja za kojim se traga.

Drugi aspekt ovakve saradnje sa korporacijama, koji po Afonsovim rečima zna često da donese prevagu, jeste činjenica da se najmanje jednom u dve nedelje pišu izveštaji o napretku, jer je to jedini način da lideri kompanije vide isplativost svog ulaganja. “Uvek komunicirajte što više možete kroz izveštaje, jer se tako stiče poverenje u inovacioni proces”, objašnjava Afonso.

Govoreći o saradnji sa korporacijama na Zapadnom Balkanu, ističe da želja i spremnost za pokretanjem inovacija postoji, ali napominje da nisu uvek i samo finansije jedina prepreka, već to često mogu biti i HR sektori unutar kompanija, koji nisu sigurni šta započinjanje ovakvog inovacionog procesa znači za razvoj zaposlenih, pa im treba skrenuti pažnju na to da će oni koji budu prepoznati kao ambasadori promene i nosioci novog načina razmišljanja i rada, zapravo dobiti jedinstvenu šansu da kroz proces inoviranja unesu novine u poslovanje i pripreme svoju kompaniju za budućnost.

Afonso će nam se i ove godine pridružiti na Akademiji za upravljanje inovacijama, gde će na temu građenja korporativnih startapa voditi i radionicu poslednjeg dana, pa zato iskoristite preostalih nekoliko dana #EarlyBird promocije koja se završava 22. oktobra, a za više informacija, posetite zvaničnu stranicu programa – ima.rs.