Tehnička izuzetnost u domaćem izvođenju

ICT Hub i IBM, u partnerstvu sa kompanijom Ingram Micro, još jednom su organizovali predavanje koje je za cilj imalo da prikaže na koji način tehnološke inovacije menjaju naš svet i kako možemo da transformišemo i unapređujemo budućnost poslovanja već danas.

Iako je događaj promovisan pod nazivom Boosting Tehcnical Excellence Through Enterprise Analytics Solutions, naš gost tog 14.marta ni u jednom trenutku nije dozvolio da izlaganje bude čisto tehničke prirode.

Rođeni Banjalučanin i pomalo jugonostalgičar, Namik Hrle nije samo IBM Master Inventor i Fellow generacije 2014, već i član njihove akademije i saveta za tehničke eksperte, a trenutno i CTO za Analytics Hybrid Cloud platformu i rad na Z sistemima. Međutim, ono što je ljude privuklo tog četvrtka jeste činjenica da je on iskoristio priliku da iskreno priča o tome koliko je truda i odricanja potrebno da bi se postigao visok nivo profesionalnog razvoja i kako bi se uopšte napredovalo u takvoj vrsti karijere. Sa prisutnima je podelio sve, od toga kako je izgledao prvi tromesečni projekat koji ga je učinio zvezdom u tadašnjoj kompaniji (a koji je zapravo bio jednostavni kalendar sa ubeleženim prazničnim danima), do toga kako je uz pomoć radoznalosti i ambicije prešao put do najviših pozicija u tehničkom menadžmentu jedne velike korporacije.

Namik se takođe pokazao i kao riznica korisnih saveta, napomenuvši kako su sada najpopularniji i naisplativiji kompjuterski jezici Python, Ruby, Java i Java Script,

a kao najvredniji savet je izdvojio činjenicu da je nužno prepoznati kada u razvoju karijere nailazite na stagnaciju, odnosno kada je pravi trenutak da pobegnete iz zone komfora, jer posle svakog uspona, nesumnjivo će uslediti pad.

Uz opasku da će se blokčejn sigurno vratiti, makar na mala vrata i da interesovanje treba usmeriti ka blokčejn analitici, Namik je prokomentarisao i to da će se u novim uslovima poslovanja, sigurno redefinisati i IT uloga. Dovoljno je samo pomisliti na mašinsko učenje i shvatiti da će doći trenutak kada će se postaviti pitanje da li su programeri uopšte i potrebni. Ono gde Namik vidi nove IT šampione je zapravo priprema terena i omogućavanje da mašinsko učenje radi uz minimum iteracija.

Dve tehnološke struje kojima IBM posvećuje posebnu pažnju i u koje ulaže su neuromorfno računarstvo i kvantni kompjuteri.

Neuromorfno računarsvo imitira rad ljudskog mozga kao procesora i daleko je od starih i ustaljenih Fon Nojmanovih sistema. Neki podaci govore da ljudski mozak moze da apstrahovanjem stvari obrađuje i do 1 terabajta podataka u sekundi, a snaga mu je procenjena na 20 vati, dok bilo koja mašina koja pokušava da replicira isti proces mora da funkcioniše bar na 80000 vati. Ovoj tehnologiji se već sada nalazi velika primena u kontroli saobraćaja, recimo, a IBM je kreirao kompjuterski procesor koji ima 1 milion simuliranih neurona, odnosno 268 miliona sinapsi koje se mogu programirati. Iako su napravili ozbiljan korak ka tome da stvore mašinu koja funkcioniše kao ljudski mozak, još uvek su daleko od 100 milijardi neurona i 1000 triliona sinapsi kojima mi kao ljudi i dalje možemo da se pohvalimo.

Sa druge strane imamo kvantne kompjutere i njihovo programiranje, što se na IBM Q Experience stranici može i isprobati, ukoliko je neko voljan da se okuša u radu sa tom tehnologijom. Namik je objasnio da je quantum experience nešto što se ni ne mora do kraja shvatiti, ali što se svakako mora koristiti.

Poenta kvantne mehanike se svodi na primer Šredingerove mačke, odnosno činjenice da nešto može postojati i ne postojati u isto vreme,

a poenta kvantnog kompjutera je da sva ta stanja sistema može čuvati u isto vreme. Kada se u tome porede naši standardni računari i oni kvantni, najveća razlika je u tome što naš kompjuter ima jedno stanje u jednom trenutku, a kvantni kompjuter ima milijarde stanja u tom istom trenutku. Pošto kubiti, kao osnovne jedinice operacije, imaju jako puno grešaka u očitavnju, kompjuteri ove vrste se čuvaju na apsolutnoj nuli (–273.15 °C), odnosno temperaturi hladnijoj od samog svemira, kako bi se smanjio broj grešaka. Programiranje u ovoj oblasti je potpuno druga stvar i sigurno je da će stvaranjem novog i produktivnog okruženja za razvoj ove tehnologije, nastajati i još uspešniji IT stručnjaci.

Nakon što je još jednom potvrdio svoje mišljenje da mejnfrejm ostaje ‘sexy’, svi prisutni su Namika pozdravili velikim aplauzom i nizom pitanja na koja je strpljivo davao odgovore, a mi ćemo isto sa strpljenjem čekati sledeći sličan događaj i nove lekcije iz oblasti tehnoloških inovacija. U međuvremenu, celo predavanje možete pogledati na ovom LINKU.

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: