It’s the end of the world as we know it (… and I feel fine)

Situacija i raspoloženje u globalnoj, ali i srpskoj ekonomiji prethodnih nedelja mogu apsolutno da se povežu sa naslovom pesme grupe R.E.M. iz 1987. godine. Ona je posle više od trideset godina opet dospela na relevantne muzičke liste, kao što su iTunes ili Billboard. Kombinacija poslovnog čoveka, zaljubljenika u muziku i psihologa amatera u meni smatra da ova pesma, sada više nego ikada pre, podstiče pojedince da sebi postavljaju važna životna pitanja. Da li je došao kraj sveta kakvog znamo? Kako da preživimo taj kraj sveta? Kako da se osećamo povodom toga?

Kompanije postavljaju ista ova i niz drugih pitanja, pokušavajući da na njih pronađu najbolje odgovore. Dok to rade, istovremeno moraju da se prilagođavaju neverovatno brzo i da preduzimaju odlučne akcije koje su skoro u potpunosti usmerene na čuvanje i održavanje ključnih segmenata poslovanja u ovom trenutku – svojih zaposlenih, lanaca snabdevanja i likvidnosti. U svakodnevnom razgovoru sa predstavnicima kompanija i prateći događaje, inicijative i predloge različitih organizacija, vidim da se očekivalo odlučno i brzo delovanje Vlade Srbije, koja je sad već predstavila određene ekonomske mere. Sa druge strane, jedno od prilagođavanja koje same kompanije mogu da sprovedu (pogotovo srednje i veće) jeste primena koncepta mreže timova (eng. network of teams), koji pomaže u ubrzanom rešavanju problema i egzekuciji u uslovima krize i haosa. Dobar okvir za primenu je nedavno dao McKinsey.

Pomenute mere i akcije sigurno mogu pomoći kompanijama u kratkom roku, u većoj ili manjoj meri. Međutim, nakon ovoga se prirodno javlja još nekoliko vrlo važnih pitanja. Koliko će novonastala situacija trajati? Da li će efekti kratkoročnih mera trajati dovoljno dugo da pokriju taj procenjeni period trajanja? Da li kompanije u ovom trenutku treba da se pripremaju za stvarni dan posle? Da li uopšte mogu da, gaseći svakodnevne požare, istovremeno pripreme najbolju moguću poziciju za dalji razvoj poslovanja?

Bilo bi vrlo pretenciozno reći da imam jasne i tačne odgovore na ova pitanja, pogotovo imajući u vidu da je kriza sa kojom se suočavamo praktično bez presedana. Ono što mogu, jeste da ponudim neka svoja razmišljanja. Na osnovu ekstenzivnih razgovora koje ICT Hub vodi sa brojnim kompanijama ovih dana, kao i iskustava koje imamo u radu sa onima čije poslovanje karakterišu veliki rizici ili visoka nesigurnost u razvoju ili menjanju poslovnih modela, neke od ključnih oblasti koje vode do pozitivnog odgovora na prethodna pitanja, a na koje treba obratiti pažnju su:

  • Ljudski element. Ovo je polazna tačka, od presudne i suštinske važnosti, kako za uspešan prolazak kroz krizu, tako i za dalji razvoj poslovanja. Verovatno više nego ikada pre bi trebalo da slušamo i podržavamo svoje porodice, prijatelje, kolege, saradnike, ali i one koje smatramo konkurentima.
  • Poslovni model (u svojoj celosti). Značajan broj srpskih kompanija već sada prilagođava i menja svoj poslovni model, neke čak i fundamentalno, a da nisu toga svesne u potpunosti. Po prvim rezultatima istraživanja koje ovih dana sprovodi ICT Hub, u trenutnim modelima se najpre menja pristup aktivnostima, kanalima prodaje i kupcima, odnosno potrošačima. Uskoro ćemo predstaviti i finalne uvide iz ovog istraživanja, kao i konkretnije predloge o mogućim pravcima delovanja za kompanije. Upravljanje poslovnim modelom će možda napraviti najveću razliku između uspešnih, osrednjih i kompanija koje prosto ne mogu da opstanu na tržištu – i nismo usamljeni u ovom stavu.
  • Tim posvećen „danu posle“. Svesni smo da su svi timovi u trenutnim okolnostima pod ogromnim pritiscima i opterećenjem. Međutim, ako se negde može naći konkurentska prednost za „dan posle“ – a on će sigurno doći – potražite je u malom timu koji će se baviti temom sutrašnjice i kako u njoj opstati i napredovati, a to je dvoje ili troje entuzijastičnih zaposlenih koje sigurno imate. Zašto to da ne bude naš, lokalni dodatak na network of teams koji predlaže McKinsey?
  • Kupci/potrošači. Ako bih se na nešto kladio, to bi bila izjava da će malo šta biti isto u ponašanjima i navikama potrošača nakon krize. Današnja razmišljanja idu od stava da će ponašanja ići u pravcu veće sigurnosti i izbegavanja rizika, pa sve do potpuno suprotnog, koji pominje ponavljanje situacije iz dvadesetih godina prošlog veka. Ko god bude bio najbolji i najbrži u prepoznavanju novih ponašanja i navika, kao i u stvaranju odgovarajućih ponuda na to, biće u dobroj poziciji za dalji razvoj poslovanja.
  • Nova partnerstva. Neke industrije su prosto uništene krizom, dok druge zadovoljno trljaju ruke. Pitajte hotelijere ili ugostitelje kako se osećaju ovih dana, a onda pogledajte kompanije kao što su Netflix ili Zoom. Ako je nešto u periodu pre krize bilo ključno za razvoj poslovanja, to su partnerstva. Tokom krize i nakon nje će biti značajnija nego ikad, a rad na tome će zahtevati nove pristupe i otvorenije poglede. Odličan primer će se videti uskoro i u Srbiji, pošto je najavljeno da će DExpress vršiti beskontaktnu isporuku kroz paketomate na NIS Gazprom benzinskim stanicama.

Promena, koliko god teška, zapravo je prijatelj inovacije i razvoja poslovanja. Nove situacije i novi problemi, kratkoročno i dugoročno, zahtevaju nova i kreativna rešenja, a ne sumnjam da smo sposobni da ih iznedrimo. Ukoliko uspemo da isplivamo iz talasa koje nam je doneo prvi nalet krize i osvrnemo se na sve gore navedeno, siguran sam da ćemo mi biti ti koji će sa posebnim guštom moći da se osvrnu i na drugi deo R.E.M. stihova iz naslova – „…and I feel fine“.

Piše: Predrag Topić – Business Designer / Business Development Manager, ICT Hub
Izvor: BIZLife

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: