Bez rizika i eksperimentisanja, nema prave inovacije

ICT Hub susreti na temu korporativnih inovacija, odnosno Corporate Innovation Meetups, pružaju priliku da se vodi diskusija o inovacionim praksama, strategijama, organizacionoj kulturi okrenutoj inovacijama i spremnosti korporacija da održe svoju konkurentsku poziciju. Cilj ovih događaja je da okupe zajednicu koju čine kompanije, startapi i potencijalni korporativni inovatori koji svi imaju želju da uče o inovacionim praksama i kako iste implementirati da bi u današnje vreme poslovanje bilo uspešno. Svaka kompanija koja želi da se transformiše i ostane relevantna na tržištu, mora unapred razmišljati o primeni novih načina za rast i razvoju inovativnih poslovnih modela.

Upravo tim povodom, 6. marta je održan treću u nizu Corporate Innovation Meetup, na kojem su svoja globalna i regionalna iskustva u stvaranju inovacija podelile Tatjana Jovanović, direktorka ljudskih resursa i organizacione kulture za jugoistočnu Evropu u kompaniji Philip Morris International i Yulia Smotrova, osnivačica konsultantske kompanije Time To Leap i bivša menadžerka za korporativne inovacije u PMI za EEMA regionu, dok je diskusiju moderirala programska direktorka ICT Hub-a, Sandra Nešić.

Nije slučajno što Tatjana i Yulia pored posvećenosti inovativnom razvoju dele i iskustvo u radu sa istom kompanijom. PMI već godinama unazad ulaže značajne napore da svoje poslovanje unapredi razmišljajući o tome na koji način bi to startap uradio i čvrsto se držeći puta disrupcije. Njihova posvećenost seže tako daleko, da je kompanija zvanično predstavila viziju u kojoj navodi da želi da kreira budućnost bez duvanskog dima. Kako bi to postigli, shvatili su da osnov inovativnog delovanja leži u promeni načina razmišljanja svih zaposlenih. Shvatajući da je preduzimanje rizika neohodnost, a sprovođenje eksperimenata nužno kako bi se razvile nove ideje i poslovni modeli, osmišljen je specifičan metodološki pristup radu, nazvan – Fast Forward.

Tatjana Jovanović je prilikom pojašnjavanja na koji način PMI inovira napomenula da je u današnjem svetu koji se menja velikom brzinom najbitnija stvar biti efektivan i ispred svih. Njen stav je da su ljudi ti koji su nosioci inovacija i poslovanje ostaje održivo samo zahvaljujući izgradnji inovacione kulture i to na dva načina: “Top-down” i “Bottom-up”. Oba pružaju mogućnost da se kod zaposlenih razvije inovativni način razmišljanja, a Fast Forward je za to savršen alat jer predstavlja kombinaciju metodologija i tehnika koje su već našle široku primenu,  poput lean startup i agilne metodologije, ali i design thinking pristupa.

Yulia Smotrova je svoje obraćanje otpočela kratkim predstavljanjem – napomenula je da je osnivač konsultantske agencije u oblasti inovacija, koja omogućava kompanijama da uspešno razvijaju inicijative i realizuju inovativne projekte. U vreme kada je The Lean Startup Erika Risa tek stigao u knjižare, Yulia je već radila kao konsultant u Njujorku i bila joj je poverena uloga menadžera inovacione laboratorije i glavni zadatak joj je bio implementacija lean metodologije u razvijanju novih proizvoda. Kada se u Moskvi pridružila kompaniji PMI, radila je kao menadžer inovacija i sa svojim timom razvijala inovacione programe za celu organizaciju, sa ciljem da kreiraju ekosistem u kome će funkcionisati otvorena razmena ideja i koji će razvijati upravo one koje stvaraju dodatnu vrednost za kompaniju.

Predstavljanje digitalne platforme za prijavljivanje ideja je zapravo bio prvi Fast Forward korak. Iako je sledio dug proces razvoja, jedna stvar je od početka bila jasna, a to je da ključ leži u primeni lean startup principa na inovativne ideje. Pravi odgovori mogu da se dobiju samo ako se postave prava pitanja – šta je konkretan problem koji treba rešiti i da li to rešenje donosi dodatnu vrednost za kompaniju i korisnika njenih proizvoda ili usluga.

Prvo PMI odeljenje kojem je predstavljena digitalna platforma, bio je IT sektor – zaposleni su dobili mogućnost da podele svoje ideje, uđu u proces selekcije i kasnije ih prezentuju kako bi se odlučivalo o stepenu inovativnosti, ali je ubrzo utvrđeno da iako jesu jedna od ciljnih grupa, zaposleni u tom odeljenju nisu bili i ono što zovemo early adopters, odnosno nisu u potpunosti bili svesni razmere problema kako bi znali da potraže najbolji način za njegovo prevazilaženje. Taj način razumevanja je identifikovan u sektoru koji na sebe preuzima projekte većeg rizika – a to je sektor istraživanja i razvoja, koji se u to vreme bavio plasiranjem IQOS proizvoda na tržište i suočavao  sa poteškoćama koje je taj proces sa sobom nosio.

Design thinking pristup je odmah prepoznat kao važan za kreiranje rešenja zasnovanog na željama korisnika, ali je ovoj metodologiji nedostajala prava poslovna vrednost, koja je onda u Fast Forward inkorporirana kroz upotrebu agilne i lean metodologije. Takođe je ustanovljeno da na ceo proces generisanja ideja odlazi previše vremena, te je odlučeno da se fokus prebaci sa samih ideja na validirano učenje – odnosno eksperimentisanje zarad brzih i jasnih rezultata.

Fast Forward koncept danas podrazumeva da zaposleni dolaze na treninge sa pravim problemima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom poslu. Na treninge se prijavljuju u timu, sastavljenom od zaposlenih iz različitih sektora, pošto je veoma važna različita perspektiva koju svaki član tima donosi. Treninzi se sprovode u trajanju od 2 do 3 dana, a nakon formalnog treninga, timovi sprovode prve eksperimente pod budnim okom trenera koji nadgleda razvoj i pruža im neophodnu podršku. Fast Forward tako omogućava da se izbegne investiranje ogromnih suma novca, pošto timovi kreiraju minimalni održivi proizvod ili prototip koji zahteva minimalni iznos investicije, kako bi (sprovodeći eksperimente) ustanovili da li taj novi proizvod ili usluga stvaraju vrednost ili ukoliko ne, jednostavno pivotirali.

Osvrćući se na primere iz domaće prakse, razgovor je usmeren ka Startify platformi, na kojoj zaposleni izdvajaju glavne izazove sa kojima se suočavaju u svakodnevnom poslu i predlažu inovativna rešenja tih problema. Prvo lansiranje platforme je rezultovalo sa više od 80 predloga, ali od toga je samo 10% bilo strateški relevantnih ideja, koje su dobile priliku da budu predstavljene pred donosiocima odluka na nivou SEE klastera, dok su ostali predlozi bili vezani za promene manjeg obima i to na funkcionalnom nivou.

Prema Tatjaninom mišljenju, Fast Forward je u domaćim okvirima usledio kao prirodan splet okolnosti, a smatra da je ključna stvar bila identifikovati early adopters među zaposlenima,  pošto su upravo ti ljudi postali ambasadori programa, ističući njegove pozitivne strane i podstičući ostale zaposlene na proaktivniji angažman. Tu smatra da je bitna i uloga menadžera ljudskih resursa koji kontinuirano radi na razvoju inovacione kulture i unapređivanju fleksibilnosti kod zaposlenih.

Na kraju razgovora, Sandra je svoje sagovornice pitala koja su tri glavna preduslova da bi inovacije postale održive u kompaniji koja tek kreće da se bavi korporativnim inovacijama, a one su se složile da je prvenstveno potrebno odgovoriti na pitanje zašto se inovira i koji je cilj inoviranja, kako bi se potom definisao određeni set alata koji treba koristiti kako bi inovacije postale održive, a kada se utvrdi šta je kompaniji nephodno da bi nastavila put napred, potrebno je zaposliti adekvatan kadar kojem će upravljanje inovacijama biti osnovno zaduženje.

Zaključak je da svaka radna organizacija mora da zna kako da privuče zaposlene koji su spremni da inoviraju, treba da ih podstakne da razumeju značenje i važnost inoviranja i to da ne treba da se plaše eksperimenata, čak i kada su neuspešni…. jer bez rizika i eksperimentisanja, nema prave inovacije.

Šta radimo

We like exceptional people, projects that can scale to beyond, and mindsets imprinted with technology.

Za dodatne informacije
kontaktiraj nas: