prijavi se

Kako preći put od mašte do gotove video igre?

ICT Hub ovog leta organizuje “Letnju školu preduzetništva” za srednjoškolce u okviru projekta koji finansira Ministarstvo omladine i sporta. Prvi deo škole već je održan, a naglasak je bio na edukaciji o gejming industriji – na koji način se ljubav prema igranju video igara može pretočiti u potencijalno unosan biznis. Naši poznati gejmeri prenosili su svoja iskustva, a srednjoškolci su osim upijanja dragocenih saveta i “malih tajni velikih majstora”, imali priliku i da predstave sopstvene ideje. O svojim iskustvima vezanim za gejming u Srbiji, piše iskusni gejmer iz Eipix Entertainment studija Vladimir Perić.

vladimir peric

Svako treba da se opredeli za ono što ga najviše pokreće, jer pre ili kasnije, uz dovoljno posvećenog vremena i truda u određenoj sferi, može da dostigne nivo profesionalca i za sebe izgradi karijeru u poslu koji ga interesuje. U mom slučaju to su video igre.

Počelo je u srednjoj školi mojom opsednošću igranjem, a zamah se desio kada sam otkrio da mogu da menjam sadržaj igre Warcraft 3: The Frozen Throne. Provodio sam sate i sate pokušavajući da od nje napravim nešto što bih sam voleo da igram, a to je bio nekakav hibrid strateške i role-playing igre (RPG). Dve godine eksperimentisanja i bezbroj neprospavanih noći kasnije, upravo na osnovu modifikovanja Warcraft 3, dobio sam priliku da radim za Blizzard Entertainment – kompaniju koja je i napravila. Zahvaljujući ovoj prilici, shvatio sam da su igre jedino čime želim da se bavim u životu. Nakon saradnje sa Blizzard-om radio sam kao web programer i upisao matematički fakultet, a iskustvo koje sam stekao omogućilo mi je da otvorim sopstvenu firmu, a kasnije je i prodam i bacim se u vode preduzetništva u polju gejminga.

Video igre kao umetnost i posao

Mogućnosti za rad u gejming industriji otvorene su mnogima, ne samo programerima, već i umetnicima svih vrsta, jer su video igre zaista vid umetnosti, što argumentuje veliki broj remek dela prisutan na tržištu igara, poput Ori and the Blind Forest, Journey, Limbo i mnogih drugih. Jedna gejmerska firma će, spram vrste igara koje pravi, imati potrebe za: programerima, menadžerima, crtačima (2D artist), modelarima (3D artist), animatorima, dizajnerima zvuka, muzičkim kompozitorima, piscima i narativcima i pregrštom drugih profesionalaca.

Kao što se vidi iz priloženog, veliki deo svake igre predstavlja upravo umetnost kojom je igra predstavljena igračima, baš kao što to radi filmska industrija. Avaj, pored pomenutih, gejming je svetu doneo veliki broj novih zanimanja kao što su game designer, level designer, analitičari podataka generisanih od strane korisnika i mnoga druga. Ova zanimanja su još jako mlada i mogu da podsećaju na neka već postojeća poput režisera, scenarista i data scientist-a, ali je prostor za eksperimentisanje i učenje daleko širi, jer pun spektar istih daleko je od potpuno istraženog.

Gejming je uspešan biznis

Živimo u vremenu u kome je industrija video igara već uveliko nadmašila sve druge industrije zabave po obimu kapitala koji kroz nju protiče. Na primer, još 2006. godine, zarada od prodaje igara u SAD-u je iznosila oko 12.5 milijardi dolara, dok je filmska industrija od prodaje karata i kopija diskova zaradila tek oko 9.2 milijarde dolara, a od tada je razlika postala samo još drastičnija. Smatram da nije potrebno dalje diskutovati da li je ova industrija nešto na čemu jedan preduzetnik može bazirati svoje snove, jer je odgovor nedvosmisleno DA. Da li je to slučaj i sa Srbijom? Mislim da o tome najbolje govore uspesi naših gejmerskih kompanija poput Eipix Entertainment, Mad Head Games i Nordeus. Ove firme, pored rastućeg broja novih u Srbiji, zajedno zapošljavaju preko 1000 ljudi koji svoje puno radno vreme provode praveći video igre.

Dakle, karijera u video igrama je postala realnost i kod nas. Da li je mogućnost pravljenja jednog takvog biznisa rezervisana samo za izabrane koji imaju tu sreću da na raspolaganju imaju dovoljno novca da to mogu da iznesu? Odgovor je ponovo nedvosmislen – NE. Da je to moguće izvesti, svedoči i to što sam sa svojih 23 godine sam osnovao firmu, uposlio dobre prijatelje i što smo zajedno prošli ceo ciklus od maštarenja do gotove igre. Ono što takođe ide u prilog ovoj priči je to što niko od mojih saboraca u ovoj priči nije bio stariji od 25 godina, a finansije sam uspeo da obezbedim od strane investitora iz Londona do čijeg sam kontakta došao preko par ljudi koje sam upoznao na StartIt festu 2013. godine.

Kako realizovati dobru ideju?

Dakle, izvodljivo je. Kako od goruće želje i ideje doći do realizacije? Potrebno je samo probati. Ne mogu da kažem da je lako, ali je sigurno lakše nego ikad. Potrebno je najpre skupiti par pouzdanih ljudi, podjednako naklonjenih ideji i spremnih da zavrnu rukave koliko i Vi sami.

Potom, potrebno je pokušavati raditi na nekakvom projektu kako bi se stekla početna iskustva, a istorija govori da je uspeh direktno proporcionalan broju pokušaja. Ako vam prvi projekat ne funkcioniše ili vidite da vaša početna ideja nije bila baš idealna, slobodno menjajte parametre, menjajte dizajn, prilagođavajte ga novim idejama ili počnite sa potpuno novim projektom. Bitno je samo ne odustati, a pre ili kasnije rezultati će uroditi plodom i u svojim rukama imaćete proizvod koji je spreman da osvoji svet, ili bar srca investitora koji jedva čekaju da čuju o njemu.

Kako doći do investitora? Potrebno je eksponirati se. Potrebno je svoju ideju i svoj trud deliti sa što većim brojem ljudi, jer ljudi su povezani i pre ili kasnije, ona će pasti na prave uši. Naravno, šanse su vam veće ako sem vaših roditelja i bliskih prijatelja, svoje ideje delite sa ljudima koji se već bave ovim poslom ili razumeju potencijal koji ima vaš projekat. Do njih je nalkaše doći preko konferencija, meetup-a poput Unity Meetup-a koji se održavaju u ICT Hub-u i raznih manifestacija koje organizuju pomenute domaće firme.

Posvećenost i istrajnost su imperativi

Gejming je jako široka sfera, a može se reći i već zrela industrija, tako da ideja koju Vi imate, verovatno pored vas ima bar još par hiljada ljudi na svetu ili je imalo hiljade pre Vas. Ono što Vas mora razlikovati od njih je upravo ta posvećenost istoj i istrajnost da se ona izvede do kraja. Ono što je takođe olakšavajuća okolnost je to što “hleba i igara” nikad dosta, i što se industrija jako brzo menja i razvija u skladu sa tehnologijom. Playstation je postao popularan pre 20 godina, smart mobilni telefoni pre samo 5, a virtual reality (VR) tek hvata zalet. Sa druge strane, mobilnih igara već sada ima preko 3 milijarde što samo govori o tome koliko brzo se stvari šire i ova činjenica trebalo bi da ima uticaj na vašu ideju.

Recimo, ukoliko želite da pravite PC igru, razmislite prvo o tome da li nešto slično već postoji. Ako je odgovor da – kako je igra “prošla”, koliko je ljudi igralo, kakav je bio prijem iste. Ako je odgovor ne – zbog čega je to tako? Da li je možda previše ambiciozan projekat, ili je prekomplikovana igra, ili je pak ideja unikatna? Ovo je jako bitno znati, jer istraživanjem konkurencije, možete mnogo naučiti iz njihovog rada, grešaka i uspeha. Takođe, platforma za koju pravite igru (mobilni uređaji, PC, konzole, VR) imaće veliki uticaj na to kako će finalni proizvod da izgleda, kako će se igrati i ko će je igrati.

Budućnost gejminga

Moje viđenje stvari je da u roku od 5 godina, PC i konzole (Xbox, Playstation, Nintendo) neće izgubiti na popularnosti, već će imati još veći broj korisnika, ali će se igre promeniti. Ljudi žive brže, sve je manje vremena na raspolaganju i igre će postajati kraće, a uzbudljivije. Takođe, VR je trend o kome se puno priča i mnogo velikih igrača, pa i domaćih studija, polako okreće glave ka toj temi i razvijaju igre za ove platforme. Interesantan je podatak da je u 2016. prvi put zabeležen slučaj da je neka VR igra zaradila prvi milion, a u pitanju je Land’s End, napravljena od iste firme koja je napravila i Monument Valley, što samo pokazuje da ovo polje postaje validna tema za razmišljanje.

Sve u svemu, video igre, i rad na njima je vredno iskustvo koje retko koja druga industrija može da pruži jer predstavlja kombinaciju najrazličitijih vrsta kreativnih umova, a proizvod je interakcija Vas, kao kreatora, sa milionima korisnika širom sveta koji će znati da cene vaš trud. Ako su video igre ono što Vas pokreće, ne dozvolite da vam bilo šta stane na put i uskrati mogućnost da na njima i radite.

 

Vladimir Perić – nekadašnji stanar ICT Hub-a, R&D Technical Lead u Eipix Entertainment. Posvećen razvoju igara za veb, mobilne platforme i naravno PC.

Comments

comments

Newsletter

Budi u toku sa svim dešavanjima - mesečni Newsletter

Kontakt

Kralja Milana 10, ulaz iz Devojačkog parka, 11000 Belgrade; Phone +381 11 411 8881

Show Buttons
Share On Facebook
Share On Twitter
Share On Google Plus
Share On Linkdin
Hide Buttons